Veče posvećeno Dobrili Smiljanić u užičkom muzeju

Veče posvećeno Dobrili Vasiljević Smiljanić, koja je od ručno pletenih džempera u Sirogojnu napravila svetski modni brend i zalagala se za emancipaciju žena, održaće se večeras (24. jul) u 18 časova u Narodnom muzeju Užice.

Program se organizuje u saradnji te ustanove i Narodne biblioteke „Dobrilo Nenadić“ Arilje i deo je projekta „Užice – prestonica kulture Srbije 2024“.

Dobrila Vasiljević Smiljanić Foto: Muzej na otvorenom Staro selo Sirogojno

Dobrila Vasiljević Smiljanić je, pre nekoliko decenija, prepoznala tradicionalno umeće zlatiborskih žena u izradi odevnih i upotrebnih predmeta od vune, pa je 1963. godine pokrenula osnivanje pogona domaće radinosti u okviru zemljoradničke zadruge.

Do devedesetih godina prošlog veka, na taj način je okupila oko 2.500 pletilja iz užičkog kraja, a njihovi ručni radovi su ubrzo postali prepoznatljivi na domaćem i inostranom tržištu.

Muzej pletilja Sirogojno     Foto: Nenad Kovačević

Unikatni predmeti od vune, koje je dizajnirala Dobrila Smiljanić, izlagani su u svim republikama bivše SFRJ, Parizu, Briselu, Kopenhagenu, Diseldorfu, Moskvi, Rimu, Lionu, Minhenu, a u svojim ormarima imale su ih i mnoge poznate svetske dame.

U martu ove godine, Delegacija EU u Srbiji je ustanovila nagradu „Dobrila“ koja će se od naredne godine dodeljivati u našoj zemlji na Međunarodni dan žena – 8. mart.

Dobrila sa pletiljama    Foto: Muzej na otvorenom Staro selo Sirogojno

U obrazloženju o pokretanju nagrade navedno je da je „Dobrila Vasiljević Smiljanić, pionirka i borkinja za emancipaciju, bila i ostala inspiracija“, te da  nagrada „dodatno ističe današnji značaj njenog rada i ostvarenih rezultata“.

Monografija

Obimnu, sadržajnu o bogato opremljenu monografiju pod nazivom „Dobrila”, koja je nedavno prevedena i na engleski jezik, priredio je užički novinar i pisac Zoran  Jeremić.

Nagrada će se dodeljivati, kako je navedeno, „svake godine pojedinkama i pojedincima, organizacijama i institucijama za njihov doprinos definisanju i podržavanju emancipatorskih praksi u zajednicama i osnaživanju žena“.