Vizualizator: Otvaranje izložbe Sabolča Dudaša

U okviru Festivala fotografije Vizualizator za  utorak, 21. novembra od 19 časova u Kući Đure Jakšića (Skadarska 34) zakazano je otvaranje izložbe  „Šetnja“  fotografa Sabolča Dudaša.

Sabolč Dudaš je srpsko-mađarski fotograf koji živi i radi u Budimpešti. Iza sebe ima bogatu višedecenijsku karijeru koju su obeležile upečatljive foto-reportaže. Putujući Evropom, Azijom i Afrikom, Sabolč je obišao preko 40 zemalja, dokumentujući političke i kulturne promene na ovim područjima.

Posvećenost profesiji ga je često vodila i do ratnih zona, a njegovi radovi našli su se u brojnim međunarodnim publikacijama kao što su Stern, The New York Times i Le Monde, između ostalih. Za svoj rad nagrađen je brojnim priznanjima, među kojima su i dve nagrade Mađarske press fotografije za najboljeg foto-reportera. Iako se posebno istakao ovom vrstom radova, Dudaš je nagrađivan i za svoje umetničke fotografije.

Izložba „Šetnja“ predstavlja seriju upravo takvih radova. Čine je crno-bele fotografije bačkih ravnica – intimne razglednice predela autorovog detinjstva. Dramatičnom atmosferom Dudaš sugeriše specifičnu društvenu klimu, čime unosi dodatnu umetničku vrednost ovoj seriji radova.

– Obožavam da besciljno lutam bačkom ravnicom. Već kao dete sam osećao njenu lepotu, samo me je ponekad rastužila njena preterana smirenost. Neki močvarni rit, veći brežuljak ili manji šumarak mi je tada značio teritoriju koja treba da se osvoji. Radosti se pridružila tuga kada sam nailazio na napuštene salaše. Slutio sam to što se kasnije stvarno odigralo, zgrade od ćerpiča su se polako sjedinile sa brazdama oranica, i time je bez traga nestao deo kulture tog predela. Mogao sam da računam jedino na ciglane koje su spavale snom Trnoružice, ipak su me dočekale, mada sam ih zapravo izneverio, kada sam pre njih obišao svojom kamerom ciglane u Aziji i Africi. Dobro poznajem tlo Bačke i veoma ga poštujem zbog njegove plodnosti. Baratao sam njime na više načina, obrađivao mašinski i ručno, kao dete se igrao u blatu. Kada sam otišao odavde, pokušao sam da ga urežem u misli, znajući da se dugo nećemo sresti. Dok sam bio odsutan, oslučio sam da ću jednom, kad budem došao kući, probati da ga fotografišem. Vratio sam se posle dugo godina, i od tada redovno dolazim ovamo, lutam po ravnici, ali nikako mi nije uspevalo da kamerom zabeležim ono što vidim. A onda sam uočio da je oko mene puno oštećenih raspeća, nešto slično sam viđao samo u ratnim područjima. Shvatio sam da treba da skinem fotografske naočare, da nisu potrebni ni ljudi, ni priče, dovoljan je samo prizor rodne grude – objašnjava Dudaš svoje inspiracije.

Detalje programa i informacije o izložbama možete pronaći na Vizualizator.rs

_____________________________________________________