Vodič za neupućene Čačane

Из пера познатог чачанског истраживача Светислава Љ. Марковића, изашла је још једна занимљива и корисна књига под необичним насловом Водич за неупућене Чачане и поднасловом Чачанске улице и булевари.

У њој су за око 520 чачанских улица дати подаци о томе где се налазе, од када носе садашње име, када су мењале назив, као и биографије личности по којима су назване.

Посебну вредност књизи дају мапе уз сваку улицу, по којима је лако одредити њихов положај у односу на центар града, болницу или кружни ток у Љубићу (рампу). Поред мање или више значајних личности, чачанске улице носе имена географских појмова и историјских догађаја.

Остало је још и двадесетак улица означених бројем. Књига је штампана у пуном колору са тврдим повезом на 434 странице текста. Замолили смо аутора књиге да одговори на наших неколико питања.

• Откуда идеја за овакву књигу?

– Пре двадесетак година Милан Леко је написао књигу Београдске улице и тргови. Имао сам привилегију да се одмах по објављивању књиге упознам са аутором и од тада размишљам да Чачак заслужује књигу са таквом тематиком. Звучаће нескромно, али мислим да је наш град добио савременију и привлачнију књигу.

• Колико је трајало сакупљање података изложених међу корицама ове књиге?

– Више од десет година се уз остале послове бавим и тиме. Као први резултат истраживања историчар Милош Тимотијевић и ја смо заједнички објавили маратонски фељтон у „Чачанским новинама“ са 93 наставка (2014–2016. године). Рад на књизи сам наставио сам, јер се Милош посветио другим пословима.

• Издавач је Регионални центар за таленте Чачак. Књига заиста изгледа импресивно?

– За то највеће заслуге имају технички уредници Борислав Самочета и Ђорђе Николић, као и штампар Драган Луковић. Сви они су моји некадашњи студенти основних и мастер студија.

• Шта или ко Вам је био узор при обликовању књиге?

– Нисам имао никога на кога бих се угледао. Једноставно, ово је оригинално решење и ја до сада нисам видео неку сличну књигу.

• Како је текло давање имена улица?

– Делује да је тај посао рађен стихијски. Прве чачанске улице су имена добиле 1893. године. Од тада су повремено именоване нове улице, али и мењана имена постојећих. Бројни су примери непринципијелности при доношењу овако важних одлука. Тако, на пример, од четири српске војводе тројица су „заслужили“ да њихово име носе улице у Чачку, док Живојин Мишић није. Изостављени су многи светски признати научници и уметници, попут Милутина Миланковића, Руђера Бошковића, Петра Добровића, Саве Шумановића и других. Од четрдесетак највећих јунака Великог рата (носилаца Карађорђеве звезде са мачевима) рођених у Чачку и околини само 16 има улице које су по њима назване. Зашто су остали изостављени (међу њима и двојица двоструких носилаца овог ордена) тешко је објаснити рационалним разлозима. Убедљиво највећи број чачанских улица носе имена партизанских бораца и присталица НОР-а. Међутим, иако је чачански крај изнедрио 13 народних хероја само њих шест имају „своје“ улице. Из необјашњивих разлога имена седморице народнох хероја не стоје на почецима улица у њиховом завичају. У последњих неколико година чачанске улице су понеле имена двадесетак књижевних стваралаца (како наших, тако и страних), али поједини великани писане речи су заборављени (Лаза Костић, Радоје Домановић, Меша Селимовић…).

Исто се односи и на позоришне и филмске глумце, који су добили улице у граду на Морави, док су заборављени они најпознатији: Миодраг Петровић Чкаља, Павле Вујисић, Зоран Радмиловић, Љуба Тадић, Драган Николић, Милена Дравић, па чак и наши земљаци: Деса Дугалић, Миодраг Радовановић Мргуд и многи други. Чачак је познат и као град кошарке у коме је само један мајстор игре под обручима добио своју улицу (Радивоје Кораћ). Нико од оних који су прославили чачански спорт није имао ту част, па ни „отац“ српске и југословенске кошарке професор Аца Николић, који је две године седео на клупи чачанског прволигаша. Сличну судбину су доживели и локални истраживачи, уметници, спортисти и други ствараоци. С друге стране, неколико чачанских улица носе имена потпуно непознатих личности, чији живот и рад немају никаквог значаја за град на Морави и ширу друштвену заједницу.

• Има ли личности или појмова који су добили по две улице?

– Има. Необјашњиво је да су појединци добили по две улице, а то се односи на Нестора Белића, Душана Глишића (једна носи заједничко име са његовом браћом, а друга само његово), Танаска Рајића (по једна улица и булевар), као и манастир Раваница.

Да се подсетимо: Светислав Љ. Марковић, доктор техничких наука, професор Факултета техничких наука у Чачку је рођен у Ивањици 3. јануара 1962. године. Објавио је око 260 научних и стручних радова из области машинства и више од 80 из других области и око 120 публицистичких радова. Као аутор и коаутор потписује више од 60 књига, међу којима и 23 монографије. Њему припадају највеће заслуге што је Чачак добио лексиконе: Ко је ко у Чачку (1997. и 2002), Спортски водич кроз Чачак 2004 (2004), Лексикон чачанског образовања (2007) и капиталну монографију Град Чачак (2021).

Тематски везане за чачански крај су монографије: Висока школа техничких струковних студија: 50 година рада (2010), Младост која траје: 50 година са вама (2013), Радмило (2013), Западноморавски рудници угља (2015), Демографске карактеристике Моравичког округа (2016), Руководиоци чачанских образовно-васпитних установа (2018), Сто година Основне школе „Степа Степановић“ Горња Горевница (2019), Професор са Мораве (2019), Кошаркашки клуб „Железничар“ 1949–1999–2019 (2020).

Четири његове сатиричне приче (Вечито неподобан, Болоња на тунгузијски начин, Вође то не мож’ да бидне, Немушти казивач) награђене су на конкурсима за најбољу сатиричну причу на Нушићијадама 2011, 2012, 2014. и 2018. године.

Дистрибуција књиге још није решена, а заинтересовани је могу потражити код аутора.

_______________________________________________________