Zablaćka Baluga i okolina

У четвртак, 16. марта 2017. године, у Међуопштинском историјском архиву промовисана је књига Делимира Стишовића Заблаћка Балуга и околина.

Хроника Заблаћка Балуга и околина аутора Делимира Стишовића написана је на 287 страна,  подељена  је у  четири поглавља: ЖИВОТ  ЉУДИ У ПРОШЛОСТИ И ПОДАЦИ О СЕЛУ; ИЗ АРХИВСКИХ ДОКУМЕНАТА; РОДОСЛОВИ ФАМИЛИЈА И ПОРОДИЦА И ПРИЛОЗИ.    Књига           је објављена захваљујући  пренумератима и дародавцима, који су пажљиво пописани, у издању Међуопштинског историјског архива Чачак.

Аутор је  захваљујући сугестијамa рецензената проф. др Илије В. Поповића и проф.др Светислава Љ. Марковића, приказао све значајније податке неопходне за упознавање Балуге заблаћке, користећи не само архивску грађу него и истраживање на терену, при чему је нарочиту пажњу обратио на досељавање породица  у балушку равницу. Посетио је свако домаћинство по  два а неке и три пута,  и тако оставио  тренутно стање о житељима,  пореклу  и породичним приликама.

Балуга је равничарско насеље које се налази између реке Западне Мораве и пута Чачак – Краљево, спада у села хетерогеног типа, због деценијског и вековног досељавања и мешања са староседеоцима. Укупно је обрадио шездесет и три фамилије, што је највећи и назаначајнији домет који ова књига доноси. Своју оцену о  књизи  и стваралаштву Делимира Стишовића дали су  рецензенти. Проф.др Светислав Љ. Марковић, професор Високе техничке школе у Чачку је  дао генезу насељевања  села Балуге,  као и порекло родова који су се ту настанили, разликујући начин живота становника  из брдско –планинског подручја и староседелаца  балушке равнице. Док је други рецензент, проф. др Илија В. Поповић, дао приказ књиге и значај хроника села за садашње и будуће генерације, посебно поглавље о пореклу и родослов фамилија (од 116 до 229 стране).

У промоцији су учествовали и  Сретен М. Караклајић,привредник, ђак Делимира Стишовића и у ченик IV разред  Гимназије у Чачку, Игор  Топаловић који је  читао делове из поглавља  Из архивских докумената.  У музичком делу учествовао је Драгољуб Дуде Лукић свирајући на усној хармоници.

Делимир Стишовић, рођен је  у селу Брезови код Ивањице, основну школу учио је у Катићима и Приликама, гимназију у Чачку. Завршио је студије српскохрватског језика на Вишој педагошкој школи у Београду  потом руског језика и књижевности, да би касније дипломирао на Филолошком факултету у Београду.

Прво је радио  у ОШ Мићо Матовић у Катићима, потом  прелази у ОШ „Милица Вучетић“ у Трнави где остаје до краја радног века. Предавао је српски и руски језик, осам година обављао је послове директора школе (од 1974-до 1982), затим  се вратио у наставу у истој школи. Наставио је да учи,  као стипендиста Завода за међународну научну, просветну , културну и техничку сарадњу Србије био је на усавршавању руског језика на Московском универзитету „Ломоносов“ и на Педагошком универзитету „Херцен“ у Лењинграду. Био је члан Извршног одбора Славистичког друштва Србије. 

За допринос развоју библиотекарства  добио је награду „Нолита“ и Културно-просветне заједнице Србије 1983.

Са др  Ранком Симовићем написао је монографију „Школство у Трнави“ . Аутор је обимне књиге о родном крају „Четири фамилије из Брезове,“ објавио је и  Српско-турски ратови 1876-78.у руској штампи, као  и хронике села Брезова под Мучњем;  Пресека под Мучњем и Чемерницом (2007. са проф.др Срећком Ћурчићем); 2009.објавио је хронику Мочиоци, родослов Петровићи из Љубића 2010 ; Маскова под Јавором и Мучњем 2014, са Миланом Р. Милошевићем објавио је  Шареник (2005) и Братство Караклаје из Шареника 2012.   

__________________________________________________________-