Zatvorenik u ruži, ponovo među svojima

У организацији Градске библиотеке у Чачку, а у оквиру Дисових свечаности, на Свeтски дан књиге и ауторских права, 23. априла 2018. одржано је књижевно вече „Затвореник у ружи” на коме су представљена Изабрана дела Драгана Колунџије. Избор који је приредио Јовица Ђурић 2017. године састоји се од пет књига: Затвореник у ружи, Злaто и родитељи, Козара нашег памћења, Београд и друге љубави, Корак на дугом путу.

Програм је отпочео казивањем стихова песме „Затвoреник у ружи” и симболичном разменом руже и књиге између глумца и водитељке програма, а у част Светског дана књиге и обичаја који је још од средњег века устаљен у Шпанији, да даме добијају ружу, а за узврат дарују књигу. Потом је Милица Баковић, библотекар у пензији говорила о Колунџијиној био-библиографији, указујући да је „затвореник у ружи поново у Чачку, међу својима”. Драган Колунџија пре више од две деценије добио је награду на 34. Дисовом пролећу. Милица Баковић је између осталог подсетила да је Колунџија попут Диса у Француској нашао своје уточиште, али и осетио сиромаштво и страдање.

Проф. др Петар Пијановић направио је краћи осврт на Колунџијин стваралачки опус, истичући да је припадао песничкој школи неосимболиста, којој су припадали и Бранко Миљковић, Јован Христић, Иван В. Лалић, Велимир Лукић и др. „Док је већина ових песника припадала кругу зналаца библиотека, Колунџија и Милован Данојлић су ствараоци који долазе из руралног подручја и који у своје стваралаштво уносе потпуно модеран дух, покушавајући да створе нешто ново. Затвореник у ружи је кровна књига српског неосимболизма, казао је проф. др Пијановић. „Може се успоставити аналогија између Диса и Колунџије, јер је и Дис стварао модерну поезију, коју је преносио својим сензибилитетом и слухом, не познавајући тадашња светска песничка имена, као што је чинио и Драган Колунџија када је дошао из Горњег Водичева”, додао је професор Пијановић.

Разговор о Колунџијином делу, употпунио је рецитал глумца Баћка Букумировића, који је казивао одабране стихове, које је за 34. број листа „Дисово пролеће” приредила Бранислава Малтез.

Приказ песме, која чини окосницу Колунџијиног рада „Затвореник у ружи” припремио је Живорад Недељковић. „Уза све друго што јесте, песма Затвореник у ружи је и аутопоетичка, и програмска песма. У њој су апострофирана, иако на први поглед тако не изгледа, основна поетичка начела, једнако као што је у пресудној мери предочен и начин да до њиховог остварења дође”, истакао је Недељковић.

Након тумачења поезије и дела Драгана Колунџије, присутнима се обратио и сам песник. У врло емотивном и дирљивом тренутку рекао је „част ми је што су о мојој поезији говорили проф. др Пијановић и песник Живорад Недељковић, кога сматрам модерним наследником Дисове поезије”. Након тога Колунџија је казивао своје песме.

Пред крај, врло богатог и садржајног програма, публици се обратио и директор Градске библиотеке др Богдан Трифуновић, захваливши Драгану Колунџији који је одлучио да већи део своје богате библиотеке дарује Библиотеци у Чачку. „Драган Колунџија је изразио жељу да своја писма, рукописе, књиге, радни сто и столицу дарује да бисмо трајно сачували једно важно књижевно дело, завештање”, казао је др Богдан Трифуновић додавши и најсвежију информацију да ће Библиотека бити легатар и заоставштине завичајног ствараоца Бранка В. Радичевића.

Колунџија је након обраћања директора Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис” истакао „ово је мој однос према књигама које сам радећи добио, сакупљао и у највећој мери то су песничке књиге, а моја жеља је да оне буду сачуване у овом дивном граду. Осим књига иза мене ће остати и речи да сам волео, певао, живео”.

________________________________________________________