Zemljom se očeva svojih hranim

У оквиру 52. „Дисовог пролећа“, у уторак, 21. априла 2015. године у Галерији Народног музеја у Чачку одржано је књижевно вече српских песника из Румуније под називом „Земљом се очева својих храним“. Песници  Славомир Гвозденовић, Љубика Перинац Станков, Предраг Деспотовић и Горан Мракић дошли су из румунског Баната, махом из града на Бегеју, Темишвара, који је данас у културном, историјском, образовном и верском смислу средиште српског живља у Румунији.

Темишвар је четврти град по величини у Румунији и дом за око 7000 Срба. Као културно-историјски центар припадника српске националности у Румунији, Темишвар је седиште Епархије темишварске СПЦ и Савеза Срба у Румунији. У Темишвару ради основна школа и општа гимназија „Доситеј Обрадовић“ на српском језику, српски културни центар и друге установе, попут редакције српског недељника „Наша реч“.

Песници из Темишвара узвратили су посету Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис“ која је прошле године била почасни гост на Данима преображења Срба у Румунији представљајући Дисово стваралаштво и манифестацију „Дисово пролеће“. О сарадњи са Савезом Срба у Румунији и гостовању у Темишвару током августа прошле године говорила је Даница Оташевић, директор Библиотеке.

Српску мањину у Румунији представио је Славомир Гвозденовић, оснивач више српских културних институција на простору румунског Баната и српски посланик у румунском Парламенту. За  протеклих 20 година Гвозденовић је био покретач и организатор најзначајнијих културних, просветних и друштвених активности српске заједнице у Румунији, а за своју друштвену и политичку ангажованост добио је Националну награду “Слободан Јовановић”, коју додељује Влада Републике Србије.

Гвозденовић је такође песник, преводилац, есејиста, антологичар, уредник, универзитетски професор. Члан је Савеза писаца Румуније и почасни члан Удружења књижевника Србије. Објавио је више од 30 књига поезије и приредио десетак антологија српске књижевности. Добитник је више значајних књижевних награда у Румунији и Србији, а чачанска публика га је већ више пута слушала, последњи пут 2010. године када је добио „Повељу Мораве“ коју додељује Књижевно друштво Мрчајевци.

Женска лира, Љубинка Перинац Станков је поред своје поезије представила издавачку делатност Савеза Срба у Румунији. Она је песник, есејиста, преводилац, новинар, али и главни уред­ник темишварског не­дељ­ника „Наша реч“. Поезију и књижевне приказе објављује у часописима у Србији и Румунији. Заступљена је у српским и румунским анто­логијама, зборницима и изборима.

Горан Мракић  осим поезије пише и афоризме за које је вишеструко награђиван. Награде „Радоје Домановић”, „Вибова награда“ и „Златни круг“ само су неке. Мракић је бритак, луцидан, расан поентер, надахнут познавањем човека и друштва. Мракићев рад објављиван је у НИН-у, Политици, Носорогу, Етни, Илустрованој Политици, Српској речи. Превођен је на македонски, француски, бугарски, арапски и мађарски.

Предраг Деспотовић из Белобрешке у дунавској клисури огласио се 2010. године књигом „У осмеху пролазности“, штампаном у Новом Милошеву у Србији у издању Банатског културног центра. Друга књига „Двојезично опело“ објављена је у Темишвару 2013. а издавач је Савез Срба у Румунији. Живот на граници Предрага Деспотовића приморава да једним оком гледа матицу, а другим расејање и да својом поезијом премошћава Дунав спајајући нераздвојиво.

Градоначелник Чачка, Војислав Илић, организовао је пријем за српске песнике из Румуније  на коме је договорена даља културна сарадња између града Темишвара и Чачка.

_____________________________________________________________________________