Život ulice Vojislava Pešterca

У Галерији Установе културе Палилула у Београду, у току је  шеснаеста по реду самостална изложба мајстора фотографије из Чачка, Војислава Воје Пештерца, Ekselencije FIAP-а, под називом „Живот улице“, која траје од 15. до 31. октобра 2015.г.

Изложено је 30 црнобелих фотографија насталих у периоду од 1989. године до данас, а у години када овај уметник обележава 50 година дружења са фотографијом и фотографима. Војислав Пештерац је у том периоду дао свој велики допринос развоју српске фотографије, која је захваљујући наградама на међународним такмичењима, које је освојио, постала препознатљива у свету.

Пештерац је аутор широког распона занимања од пејзажа, преко архитектуре до апстракције, али му је живот свакодневице (код нас одомаћен назив LIFE фотографија), која у себи садржи и портрет, на првом месту. У овом случају то је ЖИВОТ УЛИЦЕ, једна од најтежих фотографских дисциплина у којој улица представља позорницу, а случајни пролазници „глумце“ или „играче“ на сцени. Пештерцу је, међутим, и у тим уличним догађајима најбитнији лик човека, јер све што слика овај аутор је у славу човека.

Као што у позоришту имамо драму, комедију или игру, тако и у свакодневном животу улице присуствујемо сценама у којима вешти фотографи, попут Пештерца, виде више од „редовног“ стања. За разлику од студијске и позоришне фотографије  где фотограф сам режира, у уличној фотографији радњу, смислене односе између људи у градском пределу режира сам живот. Фотографи живота, који се одвија на улици, разликују се у способности да у свакодевним, наизглед, обичним збивањима открију ту скривену режију живота, то нешто посебно, уоче главног јунака и направе слику у којој је садржана једна целовита прича за памћење. Војислав Пештерац нам овом изложбом пружа управо то задовољство.

– На фотографијама приказујем свакодневни живот обичних људи без икаквог улешавања и у разним окружењима. Кроз њих желим да искажем моје схватање живота које је некад лепо а, богами, некад и није – каже Пештерац.

За мене најјачи утисак остављају фотографије које је Воја снимио за време петооктобарске револуције испред Народне скупштине у Београду, због своје убедљивости, спонтаности, аутентичности, документарне важности али и високе уметничке вредности, где је аутор и кроз садржај и кроз композицију кадра уверљиво приказао сву драматику једног историјског догађаја. Другу групу фотографија чине оне сачињене на Куби. За разлику од већине фотографа који Кубу приказују у живим бојама, Воја Пештерац је види црно бело, те кроз своје црно беле фотографије говори о суштини живота на Куби која није нимало шарена.

На тридесет фотографија аутор нам представља сва стања своје душе. Епску страну живота улице даје нам кроз драматичне и динамичне сцене петооктобарске револуције у Београду двехиљадите године. Комичну страну приказује кроз сцене из Гуче из далеке 1989.г. Одатле нас сели на Кубу, на улице Хаване, у којима је „сценографија улице“ са аутомобилима стала у педесетим годинама двадесетог века, али на којима и данас куља живот обичних људи. Потом нас аутор поново враћа на београдску „штрафту“ у којој магла својом лириком чини да живот обичних људи бар на кратко изгледа поетично. Пештерац буквално црта светлом и у неколико фотографија ће он приказати ту своју љубав у виду покрета, вишеструких одраза којима говори о пролазности живота.

Свака изложена фотографија Војислава Пештерца је добро промишљена целина, сама за себе, и показује његову изузетну фотографску и ликовну писменост. У сваком његовом кадру је одвојено главно од споредног, он дочарава ред, склад и ритам, води рачуна о перспективи, пропоцијама и дубини, октрива игру свтлости и сенке. Врхунац таквог приступа је вишеструко награђивана фотографија „Сусрет“.

Ако се мало више удубимо у Пештерчев свет, видећемо да у већини дела он живот и свет прелама кроз портрете појединаца у којима налази изузетну фотогеничност. Међу њима се највише истичу фотографије „Милица“ и „Драгиша Лазовић“. Видећемо да су и улица и други људи на тој сцени, заправо оквир за портрет неког ко је изузетно привукао аутора. Човек је за Пештерца истинско средиште света. Човек је живот, он је ГЛАВНА а улица споредна представа. Крајња идеја је да су сви људи на свету слични, само се улице разликују. Цео живот и свет се, практично, преламају кроз људско лице, било да су то свирачи у Гучи, жена у белом мантилу која жмури усред узаврелих демонстрација у Београду, или нежни лик девојчице у магли. Начин на који фотограф смешта своје јунаке у улични предео, тако да се са њим слажу или да му се супростављају, основа је његовог стила и рукописа.

Као такав, Војислав Пештерац је препознат у свету и један је од наших најактивнијих аутора на бројним међународним фото такмкичењима, на којима осваја највише награде. Својим резултатима он се винуо међу најуспешније ауторе у Србији, који својим фотографијама доприносе афирмацији српске фотографије у свету.

Драган М. Бабовић, КМФ ФСС

О аутору: 

Аутор: ВОЈИСЛАВ ВОЈО ПЕШТЕРАЦ, МФ ФСС, ЕФИАП/бронза

Рођен у Чачку 14.јула.1951.године, Основну школу и Гимназију завршио у Чачку и дипломирао на Саобраћајном факултету у Београду. Живи у Чачку и ради у свом бироу за вештачење и пројектовање „EXPERTUS“.

Прву фотографију излагао је на изложби фотографија Деце Југославије 1964.године,за коју је добио награду  Фотокемике. Фотографијом се активно бави од 1977. године, и до сада је учествовао на 410 изложби (272 међународнe и 16 самосталних) и освојио више од 100 награда.

За оданост фотографији, клубу и савезу проглашен је за заслужног члана ФКК „ЧАЧАК“ и награђиван је плакетом „БОРИС КИДРИЧ“, Плакетом Народне технике, Мајском наградом и дипломом Фото савеза Југославије и Србије.

За постигнуте резултате у области уметничке фотографије Фото савез Србије доделио му је уметничко звање „МАЈСТОР ФОТОГРАФИЈЕ ФСС“, а Интернационална федерација уметничке фотографије (ФИАП), звање Екселенција ФИАП/бронза.

Члан је фото кино клуба „ЧАЧАК“ од оснивања 1977.године и члан Фото савеза Југославије и Србије. У периоду од 1977.год. у више наврата био је председник Фото кино клуба „ЧАЧАК“, од 1980. до 1988.године члан председништва, а од 1981. до 1983. године и председник Фото кино савеза Србије.

Иницијатор је и један од оснивача најзначајнијег, култног фотографског догађаја у историји фотографије у Србији “ДАНИ ФОТОГРАФИЈЕ У СРБИЈИ – ЧАЧАК”, и оснивач изложбе „ИСКОРАК“, које се већ 13 година успешно организују у Чачку.

На 16.самосталној изложби у УК Палилула – „ЖИВОТ УЛИЦЕ“ приказана је колекција од 30 фотографија насталих у дугогодишњем раду аутора у области „Life“-a из свих периода стварања, а ова изложба приређена је поводом ауторовог обележавања „50 ГОДИНА ДРУЖЕЊА СА ФОТОГРАФИЈОМ И ФОТОГРАФИМА“

_________________________________________________________________________