150 godina od rođenja Mihaila Petrovića Alasa

У петак 29. марта 2019. године у 19 часова у малој сали Дома културе (клуб) биће отворена изложба поводом 150 година од рођења српског научника Михаила Петровића Аласа.

Изложбу ће отворити председник Друштва математичара Србије, проф. Војислав Андрић.

Изложбу су организовали чланови математичка секција „Кефалица“, основне школе „Танаско Рајић“ у Чачку са својим наставником математике Снежаном Тошовић, саветником-спољним сарадником Министарства просвете а у сарадњи са Народним музејом Чачка, Музичком школом „Др Вoјислав Вучковић“ и Математичким институтом – Српске академије науке и уметности.

Мика (Београд, 6. мај 1868 — Београд, 8. јун 1943), како су га сви звали, своје детињство и младост је провео у дединој кући у старом крају Београда, близу Саборне цркве, са погледом на две београдске реке, које ће битно обележити читав његов живот. Био је прво од петоро деце оца Никодима, професора Богословије и мајке Милице, рођене Лазаревић, ћерке проте Новице Лазаревића.

Основну школу и Прву мушку гимназију у Београду је завршио са одличним успехом. Школски другови су му били Милорад Митровић, Јаша Продановић, Јован Цвијић, Павле Поповић и други великани. Тих школских дана Мику је више интересовала хемија, па је тако, као шеснаестогодишњак, у кући направио малу хемијску лабораторију. Његово интересовање га је 1885. године одвело на Природно-математички одсек Филозофског факултета Велике школе када се током друге године студија коначно определио за математику.

Студије је завршио јула 1889, а у септембру те исте године одлази у Париз. Након одлично положеног пријемног испита уписује престижну париску школу и постаје њен први страни студент. Проглашен је за студента генерације и стекао две дипломе – математичких и физичких наука. Због изузетних резултата био је два пута позван на пријем код председника Француске.

Михаило Петровић је одбранио докторску тезу „О нулама и бесконачности интеграла алгебарских и диференцијалних једначина“ 1894. године, пред комисијом коју су чинили водећи људи из области математике (Поенкаре, Ермит, Пела, Пикар, Апел, Дарбу, Пенлезе, Липман, …). То је први научни рад из области математике у Срба. Оцењен је као оригиналан.

Те 1894. године, постао је професор за математичку групу предмета на Великој школи у Београду, наследивши на том месту Димитрија Нешића. Приликом избора имао је само један глас више од противкандидата и том приликом је изјавио да је тај глас пресудио да се посвети математици. Краљ Александар I Обреновић га је својим указом поставио за професора математике на Великој школи. Алас је у то време био један од највећих стручњака у свету за диференцијалне једначине. Предавао је многим генерацијама студената, све до одласка у пензију 1938. године. Његова предавања су се одликовала једноставношћу.

Објавио је 14 монографија и око 260 стручно – научних расправа. Његово највеће дело је „Математичка феноменологија“.

Редовни члан Српске краљевске академије посатао је 1899. године као један од најмлађих чланова у њеној историји. Био је члан неколико иностраних академија наука (Праг, Букурешт, Варшава, Краков) и научних друштава. Више пута је предлаган за председника Академије, али власти нису прихватиле те предлоге све до 1928. године. Михаило Петровић, 1905. године, поста је један од утемељивача Београдског универзитета.

Запажен је и као писац путописа који су настали након његових бројних прекоокеанских путовања и научних експедиција у северне поларне области. Позната његова дела „Роман јегуље“и „Кроз поларну област“ могу се наћу у збирци дигитализованих књига Универзитетске библиотеке у Београду. Књига под насловом „Ђердапски риболови у прошлости и садашњости“ излази 1941. године.

Бавио се рибарством, отуда и његов надимак Алас. Године 1882. постао је рибарски шегрт, 1888. рибарски калфа, а 1895. положио је испит за рибарског мајстора.

Учествовао је у доношењу првог „Закона о слатководном риболову“ на језерима и рекама Србије 1898. године. На међународној изложби у Торину 1911. добио је златну медаљу за изложене експонате из рибарства. Рекордан улов је имао 1912. када је уловио сома од 120 kg.

О животу и делу Михаила Петровића Аласа може се више сазнати кроз изложбу. Школске посете се могу организовати у периоду трајања изложбе, од 1. до 8. априла.

Водитељ секције:

Снежана Тошовић, проф. математике, саветник-спољни сарадник Министарства просвете

_____________________________________________________________