Prethodni članak
7 ljudi koji zarađuju više od prosvetara, a nikako ne bi trebalo
Obrni okreni, u Srbiji je nekako sve postavljeno naopako. Jer da nije tako, teško da bi moglo da se desi da nastavnik u školi, sa fakultetskom diplomom, ima skoro dvostruko manju platu od kurira u nekoj od državnih agencija.
To što je neko završavao visoke škole, ulagao u sebe i svoje znanje, u sistemu vrednosti koji vlada kod nas ne garantuje ništa – ni posao, ni sigurnost pa čak ni pristojnu platu za život.
Prosečna mesečna zarada jednog nastavnika u Srbiji je oko 39.000 dinara, što je za 16.000 manje od prosečne plate u Srbiji.
To je i jedan od osnovnih razloga za štrajk prosvetnih radnika koji veruju da njihov rad vredi više. Svakako više od rada člana nekog upravnog odbora koji za prisustvo na dve do tri sednice mesečno dobije i 50.000 dinara, odnosno 10.000 više od nastavnika sa punim radnim vremenom.
Još poraznija činjenica je da članovi pojedinih vladinih komisija po zasedanju dobiju do 35.000 dinara. U proseku se sastanu bar dva puta mesečno što znači da tako mogu da popune svoj kućni budžet sa naknadom od 70.000 dinara, skoro pa duplo više nego nastavnik.
Zato je plata vozača u Gradskom saobraćajnom preduzeću u rangu nastavničke, ali je veća od učiteljske.
Sociolog Ratko Božović kaže da je to prava slika stanja u društvu. Nedopustivo je kako kaže da referent sa srednjom školom zaposlen u Agenciji za restituciju ima 46.000 dinara, a nastavnik sa fakultetskom diplomom, na veoma odgovornom mestu sedam hiljada manje.
– Nastavnik i učitelj su degradirana i obezličena zanimanja. Obrazovanje je stavljeno tamo gde mu nije mesto. Odnosno nema ga tamo gde bi moralo da bude i to je katastrofa – zaključuje Božović.
Srbija ima 1,2 miliona stanovnika bez završene osnovne škole i prvi smo u Evropi po funkcionalnoj nepismenosti.
– Mi smo u toj tranzicionoj zatvorenosti izgubili kompas u strukturalnoj promeni društva. Obrazovanje i kultura su se našli na margini, iako bi trebalo da budu centralne i odlučujuće stvari. Red poteza je naopak, jer pretpostavka reforme i razvoja je obrazovanje, bez toga nema ništa – kaže naš sagovornik.
Postoji li neko ko može da nam kaže koliki je intelektualni egzodus iz Srbije? Ne postoji. A zašto? Zato što vlasti, bilo kojoj, to nije važno. Njih zanima samo da dobiju izbore, da vladaju, a sa neobrazovanima je to mnogo lakše – ocenjuje sociolog Ratko Božović.
Kada pišete članak obratite pažnju da iznesete tačne činjenice u vezi proseka u Srbiji i proseka u Beogradu.
Podaci iz oktobra 2014. („Sl.glasnik“ RS, br.128/14):
Prosečne neto zarade:
Republika Srbija – 44.938
Beogradski region – 55.331
Region Šumadije i Z.Srbije – 37.667
Kada govorimo za Čačak, prosečna plata prosvetara je iznad proseka za ovaj region.
Pa? Poredjenje se vrsi na nivou republike, a ne regiona.
E bravo za taj prosek,koji je veći u Čačku!A zašto je region Šumadije tako bedan?Sramota za državu koja ne prepoznaje vrednost odredjene grupacije.I jesmo li svi išli u školu?Ili nismo i nećemo.Jer škole,očigledno nisu više potrebne ovom društvu i ovom sistemu!
Bas tako. Sta ocekivati od ovih falsifikatora diploma i ljudi bez srednje skole…
Razumem da svi teze ka boljem. I da je svasta u ovoj drzavi naopako. Al zasto nikad ne poredite plate u drzavnom i javnom sektoru sa platama u privatnom sektoru? Izdvojite drzavni i javni sektor, pa da vidite gde je prosek. U privatnom sektoru radi jako veliki broj ljudi sa diplomama fakulteta, koji nisu imali tu srecu da rade drugde. Rade za po 20000din i mole se da i tu ne dobiju otkaze..
Joooooj Tanja, plitki potoku!?
Komentar logičan.Ćutimo pa mislite da ste mas udedili. Ipak vam
У просвети би требало да раде само они који су завршили престижне и легитимне државне факултете за 4 или 5 година студирања, да услов за избор кандидата буде просек оцена у току студија и на дипломском испиту, солидно и верификовано познавање два страна језика, познавање савремених електронских технологија, објављен неки стручни рад, као и неприпадност нити једној партији… Колико би просветара остало у настави и на руководећим местима? Овако ураниловка… До када?
Имам високу стручну спрему и радим државни посао, али лично сматрам и увек сам сматрала да возач у било ком јавном саобраћају, као и рудар у руднику, треба да има већу зараду од чиновника по разноразним канцеларијама, потребним и непотребним, или просветних радника чије радно време последњих деценија траје од 8,00 до 11,00 или 12,00 часова. Како је то на Западу регулисано?
Kako.
Kako neko sa VSS ne zna da rad u skoli ne podrazumeva samo neposredni rad sa decom, nego i pripremu za casove, saradnju sa roditeljima, izredu mesecnih i globalnih planova, saradnju sa pp sluzbom, dezurstva(neplacena) na takmicenjima, pisanje kojekakve dokumentacije, pohadjanje seminara o svom trosku, pljuvanje od strane nepismenih i bahatih,….? Da nastavim?