Blokada škole nije protiv obrazovanja, već borba za bolje obrazovanje

Piše: Dr Aleksandra Bulatović, viša naučna saradnica, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu

Nastavnici i učenici, umesto da učestvuju u autentičnom obrazovnom procesu, prisiljeni su da „glume školu“ u haotičnim uslovima. Ovo ponašanje produbljuje etičku dilemu: Da li je opravdano nastojati održati formalnu nastavu kad se time kompromituje profesionalni integritet?

Takva praksa nije samo neautentična, već dodatno opterećuje sve učesnike, umanjujući kvalitet obrazovanja i profesionalnu kredibilnost celog sistema.

Sveopšta blokada, kao odgovor na haotične uslove, predstavlja čin istinske solidarnosti: stavlja se naglasak na zaštitu života, mentalnog zdravlja i stvarne obrazovne vrednosti, umesto na formalno održavanje nastave. Oni koji žele nastavu moraju razumeti da nastave u punom smislu te reči sada nema i ne može biti – ono što se nudi jeste simulacija. Blokada škole nije protiv obrazovanja, već za bolje obrazovanje. Ako sada dozvolimo simulaciju, priznajemo da je normalno da obrazovni sistem ne funkcioniše. Implozija školstva ukazuje na imploziju društva.

Na engleskom postoji izraz za osnovna društvena pitanja bez kojih zajednica neminovno propada, a u koja spada i škola. Taj izraz je: „bread and butter“, ili „hleb i puter“, kao osnova. Bez hleba i putera, bez funkcionalnog školstva, neko će ostati gladan, ili će neko nesrećno dete ili čak nastavnik ostati bez glave u školi, dok će neki drugi uživati u kavijaru baveći se raznim „alternativnim pitanjima“ i profitirajući od tog „postmodernizma“.

Reč je o zaboravljanju pitanja koja predstavljaju „bread and butter“ i bez kojih će društvo ostati razvaljeno, posvađano, zaostalo i ometeno u razvoju.

____________________________________________________