Čas fizičkog ili raznovrsne sportske aktivnosti
Већ неко време актуелна је тема у вези са најавом министра просвете око часова физичког васпитања у редовној настави и изабраном спорту. Најаве могућих промена у распореду основних школа подстакло је педагоге физичке културе Чачка да се огласе и изнесу своје мишљење у вези с овом темом.
Удружење педагога физичке културе Чачка одржало је свој састанак 1.12.2016.године у Регионалном центру за професионални развој запослених у образовању Чачак где су професори основних школа изнели својa искуствa из наставе и мишљења о укидању часа изабраног спорта из редовног распореда.
Слажу се са мишљењем већине колега да изабрани спорт није испунио очекивања и са идејом да се он претвори у редован час физичког васпитања.
Посебно сви истичу потребу вежбања . Иницијална мерења сваке године показују мање вредности. Деца слабије трче, гојазнија су и неспретнија.Све је већа потреба корективних вежби за стопала и кичму. Закључак је да децу морамо вратити игри и спорту.То ће се постићи повећањем часова вежбања, а не њиховим смањивањем.
Професори наглашавају да све што изађе из редовног распореда часова јако тешко опстаје у пракси. Предложене спортске активности већ су имали своје различите моделне идеје и нису у пракси дуго опстале. Сале су заузете, часови згуснути и мало је простора за реализацију таквих активности.
Предлажу Министарству да се чује глас струке и не доносе одлуке пребрзо.
Иначе,на састанку је одлучено да Удружење приступи Српском савезу педагога физичког васпитања и спорта.
УПФК ЧАЧАК Мица Савковић, председник Удружења
_________________________________________________________________
Е нетачно. Нема везе са тим број часова физичког васпитања него родитељи. Најлакше је децу пустити за рачунар или му дати телефон и направити дебила од њега. Јер ако је моја генерација могла са два часа физичког (на којима никакве вежбе нисмо радили већ смо играли фудбал, кошарку, рукомет и сл.) да израсте у нормалну, могу и ове. Ми нисмо трчали кући да седнемо за рачунаре, иако смо их већ тада имали, већ да идемо напоље да развијамо тело или да се играмо игара којима се развија мозак. А онда ако остане пола сата дневно – рачунар. Пола сата. Дневно. Или викендом. Ово данас све тантуз до тантуза. Плус физички – гојазни, слабо виде. Родитељи ту треба мало да брину о деци, без оних изговора – „Како да се издваја?“, „Немам када да бринем, радим по цео дан“ и сл. И решен проблем. Све се решава тако.
Ја мислим тако.