Čitanje kao spas od neznanja i primitivizma

О значају читања код деце овог времена и домаћој лектири која се поново враћа у школске програме разговарамо са директором Издавачке куће Пчелица Гораном Марковићем

Довољно је погледати младе људе на различитим местима у којима се крећу или бораве и приметити да су телефони и други паметни уређаји у првом плану активности већине њих, од прављења селфија до прегледа фото-галерија и разних видео-клипова по сајтовима. Таква комуникација са уређајима је невербална, а када деца проговоре неретко ћемо чути оскудне реченице и упрошћену конверзацију са пуно језичких неправилности.

Дугогодишњег учитеља и директора Пчелице питамо где је књизи место у ово виртуелно доба.
‒ Књига је на старом месту, ту где је и била, у књижарама, библиотекама, установама, породичним домовима, на располагању свима који воле писану реч. Проблем је у томе што су се млади одвикли од читања под налетом савремених технологија, или чак немају подстицаје и подршку за стварање читалачких навика. Како би и имали подршку, када је домаћа лектира годинама била избачена из школских програма, када се гасе мање школске библиотеке, када писци за децу имају мало медијског простора и када су због тешке финансијске ситуације деци све ређе доступни некада омиљени ђачки часописи и додатна литература.

Ко је одговоран за такав положај књиге?
‒ Сви смо на неки начин одговорни, друштво у целини, али свакако се не може оспорити да књига има веома јаку конкуренцију у савременим технологијама које се константно развијају. Све више постајемо зависници од коришћења интернета и разних мултимедијалних садржаја. Када ставимо на тасове ваге све околности које су против књиге и за књигу у овом времену, сматрам да је неопходна равнотежа којом би се омогућило да деца прихватају књигу и све њене позитивне вредности паралелно са упознавањем виртуелног света. У супротном ћемо добити генерације које ће имати тешкоће у говору, проблеме са размишљањем, смањену креативност, лошу концентрацију, али и здравствене проблеме због прекомерног коришћења паметних уређаја које децу одвлаче чак и од физичких активности.

Како деци објаснити да је читање важно када у свом окружењу имају успешне узоре који нису прочитали књигу у животу, или поседују сумњиве дипломе?

‒ То да ли је неко успешан не мери се само насловним страницама таблоида, или количином новца који се добије учешћем у неком ријалити програму. Одрасли неће имати оправдање ако не помажу деци да стичу позитивне животне вредности, нити постоје изговори. Развијање потребе за читањем би свакако требало да буде приоритет наших напора усмерених на нове генерације младих, јер су читање и учење спас од незнања и примитивизма.

Долазимо и до питања на које начине децу заинтересовати да читају поред толико занимљивих мултимедијалних садржаја око њих.
‒ То је веома тежак посао, али суштински неопходан. Потребно је поћи од породице и стварања навике читања код најмлађих. Заузетост родитеља и темпо живота никако не могу бити оправдање за пропусте у бављењу децом који ће касније имати огромне последице. Полази се од сликовница и читања деци у слободно време и пред спавање. Ту се продубљује контакт са будућим малим читаоцем, и богати се речник репродукуцијом прича. Затим, у почетној настави читања и писања неопходно је да учитељи, али и родитељи, библиотекари и други, интезивно раде са децом на стварању читалачких навика, одабиром занимљивих и деци прилагођених текстова за почетно читање. Оваквим новим генерацијама тек касније се нуде некад популарна класична књижевна дела за младе, јер их превелика количина текста, ситан фонт, архаичан речник, често могу обесхрабрити и одбити од књиге. Дакле, почиње се са много слика и кратким причама, прелази на дуже приче са илустрацијом у другом плану, а затим се деца лагано уводе у свет књижевности путем школске и домаће лектире. Када постану формирани читаоци, све је на њима и њиховом укусу, интересовањима, навикама.

Од ове школске године поново се уводи обавезна домаћа лектира у првом и петом разреду основне школе по новом програму. Мислите ли да ће таква одлука просветних власти имати позитивне ефекте на наставу српског језика?
‒ Прво, да је среће да домаћа лектира никад није ни престајала да буде део школског програма, али и да се знатно раније мењала и прилагођавала ученицима. С обзиром на то да се у последње време прилично форсира однос према деци заснован на њиховим изборима и жељама, важно је да ученици, а и неки родитељи схвате да поред права, постоје и обавезе у школи. Не желим да будем баналан, али као што је за стицање хигијенских навика важно да дете има обавезу да распрема своје ствари, уређује кутак за игру, да распрема радни сто и сл., исто тако је значајно и да за стварање читалачких навика дете има обавезу да део свог времена посвети читању. Оно што је обавезујуће није увек омиљено, али је понекад неопходно што је случај и са школским обавезама. Предности оног који воли књигу су огромне, јер се пред таквим људима отварају врата и прозори знања и шири свет који их окружује у сваком смислу.

Какви су ваши планови као издавача у вези са објављивањем домаће лектире?
‒ На тржишту су постојали комплети домаће лектире који су били прилагођени што нижој цени, како би лектира била доступна деци, али су по мом мишљењу танак папир, ситан фонт, изостављање методичких смерница уз лектиру имали само контраефекат. Неопходно је да се тај први корак приближавања књиге деци у виду домаће лектире учини што занимљивијим и прихватљивијим. Пчелица се одлучила на објављивање лектире прилагођене деци овог времена и почели смо од првог разреда. Књиге за прваке ће бити у пуном колору, са много илустрација, фонт ће бити крупан и прилагођен њиховим визуелним способностима, а посматрано са техничке стране, књиге ће бити прошивене и већег формата него досадашња лектира. Поред текстова предвиђених програмом, лектира ће садржати речнике непознатих речи, биографије писаца и посебне радне листове који ће помоћи ђацима и учитељима у обради домаће лектире. Мислим да смо урадили добар и одговоран посао на припреми домаће лектире за први разред основне школе и надамо се да ће овакав приступ овом делу програма српског језика помоћи да деци вратимо књигу у руке, а тиме вратимо и сву радост и задовољство чаробног света писаних речи.