Do Erasmus razmene preko psihologije

Teodora Majkić, studentkinja psihologije, hrabro je zakoračila u nepoznato kao deo Erasmus+ razmene u Nemačkoj. Uprkos jezičkim barijerama i izazovima prilagođavanja uložila je mnogo rada kako bi iskoristila svaku priliku za učenje i rast.

Od upoznavanja nove kulture, sticanja profesionalnog iskustva do izgradnje međunarodnih prijateljstava, ova avantura je oblikovala Teodorinu ličnost i otvorila vrata novim mogućnostima koje će je pratiti tokom celog života.

Pored studija psihologije na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu, Teodora je odlučila da se upusti u sopstveni proces ličnog razvoja i krenula na psihoterapiju kao klijent. To je ojačalo njenu želju da jednog dana postane terapeut i pomogne drugima u njihovom radu na sebi. Odluka da se upusti u psihoterapiju bila je prekretnica koja joj je pomogla da se oslobodi unutrašnjih ograničenja i donese hrabru odluku da se prijavi za Erasmus razmenu.

– Shvatila sam da ne postoji pravo vreme, već samo trenutak  u kom smo spremni da preuzmemo rizik – ističe naša sagovornica. Upravo tako počinje njena Erasmus avantura.

Amsterdam Kings day

Erasmus avanture – Odraslost, razlike i prihvatanje

Sav trud, zalaganje i rad na sebi urodio je plodom. Teodora je dobila stipendiju i priliku da provede ceo semestar na Philipps Universität Marburg i tamo nastavio deo svog karijernog puta i razvoja. Sada, skoro godinu dana od razmene priča o svom iskustvu i utiscima. Ovaj program joj je pomogao da shvati da je odraslost mnogo lepa stvar, posebno u vremenu kada je se ljudi boje.

– Moj odlazak na razmenu je podrazumevao jednu veliku stvar, biti stotinama kilometara udaljen od kuće, porodice, prijatelja, gde si suočen sa jednim velikim pitanjem, a to je da li si sposoban? I odgovor je da smo i svi na kraju dana sposobni, samo nam je potrebno da nas neko malo pogura ili da nas situacija stavi u položaj gde moramo da preuzmemo odgovornost za sebe. Počneš više da ceniš i sebe, ljude oko sebe, svoje vreme i ono što učiš.

Pored toga što se tokom razmene osećala kao odrasla i samostalna ličnost, Teodora ističe važnost novih odraslih odnosa, gde u potpunosti prihvataš sebe i druge, ali si i prihvaćen.

– Razlika ima mnogo, od onih u jeziku, hrani, kulturi do neverbalne komunikacije, međuljudskih odnosa, socijalnih pravila i očekivanja, a najveće iznenađenje su upravo sličnosti kada se sve te stvari stave po strani – objašnjava naša sagovornica i dodaje:

– Svi strahujemo od istog – od nepoznatog, od neuspeha, od gubitka, od toga da smo nedovoljno dobri, a ipak svi jedne druge inspirišemo i imamo šta da naučimo. Kao Srpkinja nisam osetila da na bilo koji način zaostajem za drugima. Štaviše shvatila sam da mi u sebi možda i nosimo posebnu vrstu rezilientnosti, veština i znanja.

Ispunenje „baket” liste i mali trenuci povezanosti

– Van socijalnih okvira sam planirala šta je ono što želim za sebe. Dosta sam testirala sebe u tome da budem društvenija, da budem otvorenija ka novom iskustvu, da probam što ekstremnije stvari, da putuje sama ili na dan, da prosto uradim stvari koje inače sebi nikad ne bih dozvolila. Erasmus je pravo mesto gde možeš malo da se opustiš kada je kontrola u pitanju. Nalaziš se u okruženju koje te neguje i na kraju dana šta god da se desi, nisi sam.

Za vreme svog boravka, sa novim prijateljima je obišla 9 zemalja, ali pored toga posebno su joj značili mali momenti. Za nju i njene prijatelje to su bile karaoke – koje su ih posebno spojile, jer upravo pevajući najveće hitove uz koje su odrasli od High School mjuzikla do Abbe, shvatili su da muzika briše sve granice.

Kraj procesa je deo procesa

Teodora se vratila kući sa nizom neprocenjivih iskustava i sećanja koja će trajati ceo život. Iako je bilo teško reći zbogom novim prijateljima, omiljenim mestima i uzbudljivim avanturama.

– Mislim da postoji određeni razlog zašto se takvo iskustvo desi i traje ograničeni period koji je izolovan od svega ostalog, na taj način ima najjači efekat. Teško je ostaviti sve to iza sebe jer si upoznao jednu novu, autentičnu verziju sebe koju sada treba da preseliš na mesto koje ti je u jednom trenutku bila kuća, a sada ti deluje nepoznato. Shvatiš brzo tokom rada na sebi i u psihoterapiji da kao što kosti bole kad rastu, tako malo boli i kada kognitivno menjaš svoje obrasce.

Sada, ispunjena novom životnom energijom, znanjem i iskustvima, spremna je da radi na novim stvarima. Od ove godine ima priliku da bude jedna od organizatorki na Kad porastem biću… programu i direktno radi sa mladima na njihovom karijernom razvoju. Pored toga, krenula je sa razrađivanjem sopstvenog podkasta, sa ciljem da da platformu mladima i njihovim aktuelnim pitanjima i dilemama na temu mentalnog zdravlja.

Autorka: Marija Zorić

“Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.“

___________________________________________________________