Prethodni članak
Doktori nauka odlaze iz zemlje
Više od 80 odsto doktora nauka smatra da nema perspektive u Srbiji, a kao posledica toga sve je veći broj onih koji planiraju da napuste zemlju, pokazala je anketa koju je sprovelo Udruženje studenata doktorskih studija i mladih istraživača Srbije.
Čak 30 odsto doktoranada planira da napusti Srbiju po okončanju doktorskih studija, pre svega zbog nepotizma, korupcije i nemogućnost da se zaposle. Razlog za odlazak iz zemlje je i nepostojanje adekvatnih uslova za nastavak istraživanja, kao i finansijska situacija, jer mnogi doktorandi nisu u mogućnosti da izdržavaju sebe i zasnuju porodicu, čak i kada su zaposleni u instituciji u kojoj žele da rade.
Prema podacima ove ankete više od 60 odsto anketiranih doktora nauka nema posao i smatra da će ga teško i pronaći, a gotovo svi anketirani izjavili su da su svesni situacije u Srbiji.
Nažalost, odgovori doktoranada pokazuju da će Srbija ponovo biti u svetskom vrhu po odlivu mozgova.
Kako kažu ispitanici, ako se realno pogleda stanje na tržištu rada, danas u Srbiji osim državnih univerziteta i instituta, doktori nauka u značajnom broju rade još samo na privatnim univerzitetima, a i to je tržište već zasićeno.
Pomenuto udruženje slično istraživanje je prvi put sprovelo 2010, sa ciljem da ukaže na probleme sa kojima se susreću doktorandi koji se školuju po „bolonji“. Najnoviji rezultati potvrđuju da je sistem ESPB bodovanja, prema mišljenju polovine anketiranih, loš, što se poklapa sa generalnim trendom napuštanja ili stavljanja po strani, odnosno opcionog bodovanja na univerzitetima iz Zapadne Evrope, navodi se u analizi.
Perspektive?
Ja sam pošteno 3 godine polagala ispite na doktorskim studijama na državnom fakultetu. Profesori su bili jako strogi, a doktoranata malo već u drugoj godini doktorskih studija, jer je užasan tempo: literatura u jednom semestru po 150-200 knjiga, po 1000 strana, učila sam najpre brzo čitanje-skeniranje, brzo razmišljanje, to je dobar trening na vijuge.
Nakon položenih ispita koji se sastoje iz 3 dela (kod 3 profesora) svaki ispit, pristupa se prijavi izrade doktorske disertacije. Ukoliko prođete, dobijete odobrenje i Rektorata BG Univerziteta, možete da pristupite istraživanju na terenu: anketama, naučnim intervjuima, praksi i sl.
Završena disertacija je stajala na uvidu javnosti 6 sedmica, tek nakon toga je dobila saglasnost Rektorata za odbranu.
Moja odbrana je trajala skoro 3 sata, pred brojnim gostima i članovima komisije koji su me i ispitivali.
Mukotrpno i pošteno sam dobila zvanje doktora nauka. To je bilo 2016.
Nakon toga, radila sam po call centrima, najčešće dobijala otkaz posle 2 meseca, godinu dana, trpela mobinge šefica, svakako za platu od 25.000-35.000 RSD.
Ali, dosadilo mi je da me boli želudac od gladi, iako sam i to često navikla da trpim. Hvala Bogu, jedem samo jedan put dnevno, uveče, da ne spavam gladna, tako sam istrenirala svoj stomak godinama.
Poslednji posao mi nisu hteli dati u administraciji, nego da njima čistim poslovni prostor od 1.500 kvadrata, a ja sam hronično neuhranjena, sa diskus hernijom i nogom oduzetog stopala kao posledica povrede na pešačkom prelazu. Od 7 maja 2021 do 15 avgusta 2021 sam radila 6 dana u sedmici po 8 sati ove teške poslove kao u železari na 50 stepeni ugrejane hale od metala. Bilo mi je bitno da imam da kupim hranu i lekove za dete. Izdale su me noge, oporavak još traje, a ja nemam pravo na pomoć države jer nisam penzioner, niti invalid rada drugog stepena, mi ne postojimo kao ljudi…