Duvan i alkohol, tradicija ili zavisnost

Kada na tematskim tribinama namenjenim učenicima i njihovim roditeljima na temu „Mladi i psihoaktivne supstance“ predavači pomenu da se u pomenute supstance ubrajaju duvan i alkohol, obično nastane reakcija malog iznenađenja u publici. Na pomen psihoaktivnih supstanci obično svi pomisle na neki od narkotika tj. opojnih droga, dok se umerena i uobičajena konzumacija alkohola i duvana ne doživljavaju kao konzumiranje psihoaktivnih supstanci, mada oni to svakako jesu. Naročito ako se uzimaju u većim količinama. Nedostatku pune svesti o tome da su alkohol i duvan jednako štetni po ljudsko zdravlje kao i opojne droge, doprinosi verovatno i činjenica da njihovo konzumiranje nije zakonom sankcionisano, izuzev kada su u pitanju učešće u saobraćaju ili obavljanje nekog posla koji su nespojivi sa konzumacijom alkohola čak i u manjim količinama.

Većina roditelja, možda i nesvesno, već od najranijih dana detinjstva kod svoje dece stvara naviku konzumacije alkohola, a uobičajenim pušenjem cigareta pred decom u njihovu svest urezuju poruku da pušenje nije štetno.

Prirodna je želja dece da oponašaju svoje roditelje, prirodno je da su im otac i majka uzori u životu i da u kući dobijaju prve spoznaje o tome šta je prihvatljivo i dozvoljeno a šta ne.

U svojoj doktorskoj tezi „Socijalni i medicinski aspekti psihoza  u dragačevskom i takovskom kraju“ ugledni čačanski psihijatar dr Boško Jovičić, izneo je istraživačke podatke o uticaju sredine na pojavu alkoholizma.

Naučno istraživanje koje je sproveo dovelo ga je do zaključka da alkoholizma ima manje u sredinama u kojima su se zadržali patrijarhalni porodični odnosi, u ovom slučaju to je bilo Dragačevo, nego u sredinama gde su savremeni društveni i tehnološki razvoj doveli do razbijanja zadružnih celina,  što je izazvalo porodične potrese, gubitak unutrašnjih oslonaca i pojavu potištenosti i alkoholizma, kao što je bio slučaj u takovskom kraju. 

Od malih nogu deca u našim porodicama prisustvuju raznim porodičnim slavljima, kao što su rođenje deteta, prvi i ostali rođendani, polazak u školu, punoletstvo, polazak na fakultet, svadbe, zaposlenje, godišnjice, sticanje diploma …  na kojima je uobičajena i tradicionalna konzumacija alkohola, čak i kada nisu u pitanju samo slavljenički povodi nego i sahrane (da popijemo za spokoj duše pokojnika).

Vrlo često stariji, roditelji ili neko od rodbine, u tim prilikama nudi decu alkoholom, jer eto „valja se“. U školskom uzrastu deca su već korisnici duvana i alkohola sa iskustvom, pa ankete sprovedene u osnovnim i srednjim školama pokazuju da gotovo nema učenika koji nije probao neko od alkoholnih pića ili popušio prvu cigaretu.

– U skorije vreme nismo radili istraživanje na temu konzumacije duvana i alkohola kod učenika Gimnazije, ali u uzrastu kada se slavi 18. rođendan i ulazak u punoletstvo sada je više nego ranije uobičajeno da to bude proslava sa stotinu i više gostiju. Uobičajeno je i da slavljenik pravi posebnu žurku za svoje školsko društvo i ostale mlade sa kojim se druži. Na slavljima gde su roditelji prisutni postoji mogućnost da kontrolišu konzumaciju alkohola, ali na žurkama gde su mladi sami kontrole nema. Iz razgovora koje sam imala sa učenicima mogu da zaključim da devojke prednjače u ispijanju alkohola u odnosu na dečake. Kako kažu alkohol konzumiraju da bi se opustili, bolje proveli na zabavi a pokušavam da im objasnim da im iz tih razloga alkohol nije potreban tj. da za dobar provod i zabavu nije neophodno uzimati alkoholno piće. Zabrinjava pojava da ima mladih koji konzumiraju alkohol i kada nije neko slavlje u pitanju već običan izlazak u kafić. Posebno učenicima ukazujemo da tako nešto nije dobro – kaže Sanja žikić, pedagog u gornjomilanovačkoj Gimnaziji.

Inače, u Gimnaziji nije primećeno da učenici konzumiraju alkohol u dvorištu škole ili u školskim prostorijama u vreme odmora između časova ili u neko drugo vreme.

– Alkohola u školi nema to je sasvim sigurno, ali imamo pojavu pušenja, mada je zabranjeno. Puše uglavnom učenici starijih razreda i to van školskog objekta i dvorišta i to najčešće kada van školskog kruga odu da kupe doručak ili užinu. Pretpostavljam da učenici koji puše dolaze iz porodica u kojima i roditelji puše, mada to nije pravilo. Razumem da je deci teško da shvate poruku da je pušenje nezdravo kada vide roditelje koji puše i kada recimo slušaju lekara koji govori o štetnosti pušenja a sam puši. Rekla bih da je obaveza na celom društvu da se aktivno bavi merama prevencije pušenja i konzumacije alkohola kod mlade populacije, a ne samo da je to obaveza roditelja i škole – kaže pedagog Sanja Žikić.

Žikić smatra da je najbolji vid prevencije kada na edukativnooj radionici sa mladima razgovaraju bivši konzumenti psihoaktivnih supstanci i kada im oni prenose svoja iskustva.

– To su teške životne priče u kojima mladi na najiskreniji i najživotniji način mogu da sagledaju sve posledice uzimanja psihoaktivnih supstanci i ja po njihovim reakcijama vidim da takva predavanja njima nisu dosadna ili kako oni vole da kažu „ne smaraju“ ih, već naprotiv drže njihovu pažnju, duboko ih pogađaju i motivišu na razmišljanje i donošenje poželjnih zaključaka – kaže Sanja Žikić.

Pedagozi i psiholozi kažu da je adolescencija  jedan od najvažnijih prelomnih perioda u životu čoveka, kada od deteta postaje odrastao čovek. Bitne promene se tada dešavaju svim adolescentima, jer dolazi do: sticanja polne zrelosti, bira se emotivni partner,  bira se profesija i završava proces obrazovanja, dolazi do odvajanja od porodice i osamostaljivanja kao i formiranja sistema moralnih vrednosti i principa.

Tekst realizovan u sklopu projekta “Mladi i psihoaktivne supstance” koji sufinansira Opština Gornji Milanovac u skladu sa Konkursom za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Opštine Gornji Milanovac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.