Evo kako nastaju nove sorte voćaka

Putujući kroz nesigurne decenije, vredni ljudi doveli su Institut za voćarstvo u Čačku do 70 godina postojanja, i taj starac danas s ponosom može da objavi kako je svaka druga srpska šljiva nikla u Čačku. Od 42 miliona stabala nacionalne voćke koja ovih dana rastu i rađaju širom Srbije, više od 40 odsto izmišljeno je, ili su kao mladice odgajene, u rasadniku ove kuće.

Institut za vočarstvo

– Institut je od nastanka rastao i razvijao se kao sastavni deo našeg društva, prateći sve njegove promene i zauzvrat utičući da se ono menja. Sve što je odbolovala Srbija trpeli smo i mi – kaže  Milan Lukić, direktor Instituta, povodom sedam decenija od osnivanja, obeleženih ovih dana.

Vodeća srpska naučna ustanova u ovoj oblasti osnovana je 17. jula 1946. odlukom Ministarstva za poljoprivredu NR Srbije, kao Zavod za voćarstvo i preradu voća. Poreklo vuče još iz 1898, kad je u Čačku, ukazom kralja Aleksandra Obrenovića, obrazovan prvi državni voćno-lozni rasadnik u Srbiji. Izvršno veće NR Srbije ga je 1954. godine proglasilo republičkom naučnom ustanovom, pod nazivom Institut za voćarstvo. Od 1986. pripojen mu je Zavod za vinogradarstvo i vinarstvo iz Niša. Velikom reorganizacijom naučno-istraživačke delatnosti, odnosno spajanjem nekoliko instituta iz oblasti biotehnike, tadašnji Institut za voćarstvo i vinogradarstvo postaje (1991) jedan od osam centara Instituta za istraživanja u poljoprivredi „Srbija”, sa sedištem u Beogradu. Od 14. septembra 2006. odlukom Vlade RS Institut opet posluje kao samostalno pravno lice.

– Osnovna delatnost Instituta, naučnoistraživački rad, odvija se u 5 odeljenja. Radi bržeg uvođenja u proizvodnju domaćih novostvorenih sorata, ali i inostranih koje su u našim uslovima dale dobre rezultate, ustanova je šezdesetih osnovala rasadnik i sada ima vodeće mesto u stvaranju i održavanju predosnovnog i osnovnog sertifikovanog sadnog materijala voćaka, kao i u sortnoj i zdravstvenoj kontroli proizvodnje standardnih sadnica. Posebna pažnja usmerena je na proizvodnju zdravog reprodukcionog materijala, odnosno kalem grančica kontinentalnih vrsta voćaka za sopstvene potrebe, kao i za druge rasadnike. Započeta je i sertifikovana proizvodnja maline metodom kulture tkiva – navodi Lukić.

Milan Lukić

Danas su u ustanovi zaposlena 53 čoveka (18 naučnih radnika istraživača, doktora nauka i 1 magistar), dok u letopisu ostaje ubeleženo da je kuća stvorila 41 sortu voćaka (15 šljiva), od koji su mnoge poznate i razmnožene širom planete. U postupku priznavanja su dve nove sorte šljiva i jedna breskva.

Institut je ranije prodao licencna prava za umnožavanje kupine, sorte čačanska bestrna, u Republici Češkoj i Engleskoj, i zaštitio novopriznatu sortu šljive pozna plava na teritoriji EU u narednih 30 godina.

Običan svet i ne mora da zna koliko je studiozan posao stvaranja novih sorata, ali često traje četvrt veka, ukratko, ovako…

Počinje time što se vrši oprašivanje roditeljske kombinacije, to je takozvana hibridizacija. U polju se opraši majka biljka, uz prethodnu odluku kakva se sorta želi, u pogledu vremena zrenja, sadržaja šećera, otpornosti na bolesti, pogodnosti za preradu… To su ciljevi oplemenjivanja.

Iz oprašivanja nastaju hibridni plodovi koji se seju u saksije u stakleniku da bi se, za godinu ili dve, proizveli hibridni sejanci. Sejanci idu u polje gde se sade u gušćem sklopu i potrebno je da prođe nekoliko vegetacija, najčešće od 5 do 8 godina, zavisno od klime. U tom gustišu i moru hibrida uočava se koji zaslužuje da možda postane nova sorta.

Kad se obavi ta selekcija, onda se uzima kalem grančica sa hibridnih sejanaca i proizvode se sadnice, potrebna je godina ili dve da se one umnože. Tada se zasniva zasad koji omogućuje da se u različitim uslovima ispolji biološki potencijal hibrida. On se tu prati 7-8 godina u rodu. Zatim stručnjaci instituta procenjuju vrednost i odlučuju da li na osnovu kvaliteta ploda, oblika krošnje, rodnosti i drugih brojnih parametara, zavređuje da bude prijavljen za priznavanje.

Tek tada se prijavljuje Ministarstvu poljoprivrede gde postoji Komisija za priznavanje sorata. Zasnivaju se novi ogledi na dva lokaliteta i potrebno je sačekati da u njima hibrid prorodi.

Svi eksperimentalni zasadi za priznavanje podižu se tako što se pored hibrida kandidata sadi i sorta standard koja ima isto vreme zrenja. Komisija ga prati dve ili tri vegetacije u rodu i procenjuje da li je i u kojim odlikama bolji od sorte standard, pa donosi nezavisnu odluku da prijavljeni hibrid postane nova sorta.

Politika