Prethodni članak
Fakulteti planiraju veće školarine
Da li će i kada školarine na fakultetima poskupeti biće poznato tek u maju, nakon što Ministarstvo prosvete iznese stav o zahtevima za poskupljenje.
Ministarstvo ne može da spreči fakultete u nameri da povećaju školarine, već može samo da preporuči da se cene ne menjaju.
Od 31 fakulteta Univerziteta u Beogradu 11 ih je predložilo više školarine za narednu školsku godinu. Povećanja bi iznosila od 200 dinara, na Fakultetu političkih nauka, pa čak do 13.000 dinara, koliko traže na Fakultetu organizacionih nauka. Fakulteti ovaj predlog uglavnom obrazlažu problemom nadoknade materijalnih troškova i ogromnih računa za grejanje.
Dragana Ivanović, PR FON-a kaže da ovaj fakultet školarinu nije povećavao od 2009, ali i da je i prethodnih godina poslušao sugestije Ministarstva, te da drugačije neće biti ni ove godine.
Senat BU još ranije je predložio da prvi upisni rok traje od 22. juna do 18. jula, a drugi od 1. do 20. septembra. Predaja dokumenata u prvom roku traje četiri dana, od 22. do 26. juna, prijemni ispiti su od 27. juna do 3. jula, a upis primljenih studenata je od 10. do 14. jula.
FON nije povećavao školarinu od 2009. godine?
A zašto ne objave koliko kod njih košta godina na Master i godina na Doktorskim studijama, pa neka građani izračunaju koliko je to bilo u evrima 2009. godine?
U ovoj državi nisu problem cene školarine, problem je šta se za tu školarinu dobija, odnosno kakvo znanje i koliko je to znanje upotrebljivo u praksi, kao i kolika je početna plata sa diplomom fakulteta.
Jedna godina na Harvardu je prosečno 43.000$, što je možda čak i manje od prosečne plate visoko obrazovanog dela stanovništva, pri čemu preko 60% studenata dobije stipendije.
Zašto i kod nas elitni fakulteti nemaju školarinu približno jednaku prosečnoj plati zaposlenih sa fakultetskim diplomama?
Ako navedene školarine nisu dovoljne, to samo znači da fakulteti nisu dovoljno efikasni, da ima previše onih sa visokim platama (šta će na jednoj katedri 5 redovnih profesora, kad je dovoljan jedan i eventualno jedan vanredni, ostali mogu da budu docenti i primaju docentske plate?), zatim na pojedinim fakultetima postoji ogroman broj časova sa malim grupama studenata (laboratorijske vežbe, časovi u računarskim učionicama), koje mogu da drže studenti viših godina ili demonstratori, umesto što ih drže asistenti koji znatno više koštaju fakultet.
Kod nas je problem što radimo po starom sistemu od pre 30 godina, koji je vrlo neefikasan, a hoćemo da unapredimo obrazovanje da bude kao evropsko i američko, što je sa tim starim konceptom rada nemoguće.
Inače, na ETF-u je softversko inženjerstvo preko 200.000 dinara po godini, pa niko ne kuka, jer se celokupno školovanje otplati za manje od godinu dana.
A ovi što kukaju za školarine na fakultetima čija diploma i pruženo znanje ne omogućuju brzo zaposlenje sa dobrom platom neka te fakultet zaobiđu umesto što kukaju na visoke školarine.