Fakultetske diplome za plate ispod proseka: Kako žive srpski nastavnici

Mi, prosvetni radnici, živimo na ivici egzistencije, plata nam je 7.000 dinara ispod proseka, naša potrošačka korpa je tužna, a država iz godine u godinu urušava sistem školstva, uslovi u kojima radimo su nemogući. Deca su nam na prvom mestu, a sada su najugroženija, jer država ruši sistem obrazovanja, u razgovoru za Nova.rs priča Vesna Jerotijević, učiteljica iz Čačka. Ovo su samo neki od razloga za protest, kojim će početi nova školska godina, a koji su najavili iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

“Imam platu koja je 7.000 dinara ispod republičkog proseka, pa da li je u redu da mi sa fakultetskim diplomama imamo najniža primanja u državi. Ako su najavljena povećanja u državnom sektoru od 12 do 25 odsto, prosveta će dobiti 12 odsto, odnosno najniže povećanje. Vojska i policija dobiju uvek najveće povećanje, a za nas šta ostane. Državi nije stalo do obrazovanja dece, što bi trebalo da im je prioritet, jer na deci ovo društvo ostaje, a kako učenici izlaze iz škola niko ne vidi. Možda je cilj da se privatne škole istaknu u prvi plan ili da i kod nas zaživi globalni trend da deca više ne budu misleća bića, već ‚manipulativni objekti‘. Godinama već država unižava i upropašćava prosvetnu struku, a to ne smemo više da dozvolimo“, revoltirano priča Jerotijević.

Najveća zabluda u Srbiji je da deca imaju besplatno obrazovanje.

„Pitajte roditelje koji spremaju đaka za školu i kojima je potrebna najmanje jedna prosečna plata da podmire udžbenike, sveske, pribor, odeću, obuću, da li je obrazovanje besplatno. I prosvetni radnici su takođe roditelji, i ja ne znam od kojih para ću da spremim moju decu za školu. Potrošaka korpa sa platom prosvetnog radnika je odavno nemerljiva, jer jedva preživljavamo, a neprestano smanjujemo troškove kako cene skaču. Živimo na ivici egzistencije, a kako ćemo ubuduće, ako nam je planirano samo 12 odsto povećanja na plate, jer to povećanje odavno već ne prati cenu potrošačke korpe, ne smem ni da mislim. Rastrzani smo između dece, roditelja, države, ovaj posao je postao neizdrživ, a rade ga samo oni koji ga vole bez obzira na sve”, naglašava Jerotijević.

Ministar prosvete se, kaže ona, potpisuje kao prvi potpredsednik vlade, u kojoj sedi svaki dan i ne bavi se prosvetom, a niko se neće otimati za njegovo mesto. Škole preko leta ne rade, a država u tom periodu donosi izmene i dopune Zakona o osnovnom obrazovanju, što je van svake pameti i protokola.

„Na prvom mestu su nam deca. A ona u malim sredinama su sada na udaru države. Njihovi roditelji odlučili su da ostanu u malim sredinama, da rade, žive, a sad im kažnjavamo decu. Ona neće dobiti adekvatno obrazovanje zbog novog Pravilnika. Država donosi Pravilnik i uputstva bez ikakve konsultacije sa Unijom. I tako sad imamo Pravilnik o formiranju odeljenja, koji je preko noći ‚banuo‘ u škole, kad mu vreme nije, a cilj je da se zatvore škole u malim sredinama. Međutim, dok traju izborne kampanje, političarima su puna usta priča o selu, srpskom seljaku, o napretku, natalitetu, a sad stiže Pravilnik koji će zatvoriti škole u malim sredinama, što znači da će spajati odeljenja različitih razreda, tamo gde ih nema dovoljno, a trpeće obrazovanje dece. Posledica će biti pojava reke tehnoloških viškova, jer će spajanjem odeljenja kolege ostati bez posla i tražiće zaposlenje u gradu, gde ga nema“, kaže naša sagovornica.

Osim povećanja plata, prosvetari traže i da im se vrate dugovi.

„Tražimo da povećanje zarada bude 20 odsto i da nam se isplati ostatak dugovanja od 50.000 dinara. Drugi zahtev je primena zakona Pravilnika i uputstava iz oblasti obrazovanja u socijalni dijalog, što znači da ministarstvo mora da pozove reprezentativne sindikate kada se ovakve promene dešavaju, a nismo dobili nijedan poziv, niti smo učestvovali u odlukama. I tražimo smanjenje broja učenika, da ne sme da ih bude više od 24 po odeljenju“, kaže Jerotijević.

Podsetimo, štrajk svih škola koje pripadaju Uniji sindikata prosvetnih radnika Srbije, biće održan 1. septembra, zbog čega će časovi biti skraćeni na po 30 minuta, a protesti će se održati u više gradova širom zemlje.

Štrajkuju i srednje škole

Štrajk će obuhvatiti osnovne, ali i srednje škole koje su deo Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

„Uključiće se i srednje škole, ali samo one koje su članice Unije. U tim školama časovi će trajati 30 minuta prvog dana školske godine. Unija, međutim, već tradicionalno organizuje ovakav štrajk, da pokaže kakvo je stanje u prosveti, ali na taj štrajk više niko ne obraća pažnju. Forum gimnazija ne pripada Uniji, mi smo mali, ima nas samo 500, i nažalost nismo doneli odluku o stupanju u štrajk“, kaže za Nova.rs Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

Ipak, razloga za štrajk je mnogo, ističe on.

„Ali za ozbiljan štrajk koji će dovesti do ispunjenja zahteva. Nezadovoljstvo prosvetnih radnika je veliko i raste iz godine u godinu jer je situacija sve teža. Percepcija javnosti je da su nastavnici neradnici koji odmaraju tokom leta, a nažalost niko ne vidi u kakvim uslovima mi radimo i živimo, a treba decu da izvedemo na put i spremimo ih da budu ljudi i da vode ovo društvo. Ne radi se tu samo o novcu, već i o položaju prosvetnih radnika, o uslovima rada koji su katastrofalni. Reforma gimnazija je potpuno neuspela, sve je u rasulu, roditelji bi trebalo da podrže nastavnike i da štrajk istraje do ispunjenja svih zahteva, jer jedan dan ništa ne menja“, naglašava Markov.

Mora doći do reforme, koja će obezbediti školu kakvu želimo za našu decu.

„Poslednji veliki štrajk bio je još u vreme ministra Verbića, a plašim se da, sada, ovaj jedan dan, prvi septembar, neće ništa promeniti ni za milimetar. Šteta je što ostali sindikati ne učestvuju, već u prosveti, kao i u političkim strankama, svako vuče na svoju stranu“, kaže Markov.