Prethodni članak
FTN počinje sa programom prekvalifikacija u IT sektoru
Objavljeno 26/01/2018
U Nišu i Novom Sadu su započele obuke za kandidate koji su izborili svoje mesto među 700 najboljih kandidata za prekvalifikaciju u IT sektor. Broj prijavljenih za nacionalni program prekvalifikacija bio je 12.363. Proces selekcije je završen za kurseve u Nišu i Novom Sadu, dok će u Valjevu, Beogradu, Zrenjaninu, Čačku i Subotici kandidati učestvovati u dodatnom krugu selekcije, za 81 preostalo slobodno mesto na kursevima.
„Nakon što su dobili sve neophodne podatke o kursevima – o vremenu i mestu održavanja, planu rada i prakse – kandidati su poslali listu sa tri želje, odnosno obuke koje žele da pohađaju. Škole su, u toku prošle i ove nedelje, organizovale dodatno testiranje i intervjue potencijalnih polaznika, i na osnovu tog procesa odabrali najbolje kandidate“, kaže Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i eUpravu.
Jovanović objašnjava da će mesta koja su ostala slobodna posle prvog kruga popuniti kandidati koji nisu uspeli da upišu kurs koji im je bio prva želja. Ukoliko sva mesta ne budu popunjena ni nakon drugog, po istom principu će biti održan i treći krug. Proces upisa polaznika za nacionalni program prekvalifikacija u IT sektoru trebalo bi da bude gotov do kraja januara, a planirano je da većina kurseva traje do jula ove godine.
Program Ujedinjenih nacija za razvoj UNDP je, u saradnji sa Kancelarijom za IT i eUpravu, odabrao škole i institucije koje će izvoditi kurseve – Elektrotehnički fakultet, Fakultet organizacionih nauka, škola računara CET, SEE ICT, Link grupa, Univerzitet Metropolitan, Fakultet tehničkih nauka u Čačku, Vojvođanski i Niški klaster naprednih tehnologija. Institucije sa kojima je potpisan ugovor imaju sporazume o saradnji sa najrelevantnijim IT kompanijama, pa su tako u samom startu obezbeđene stručne prakse za više od 75 odsto kandidata.
Ko da osposobljava? Cast ostalima ali svako ko je studirao na FTN-u u Ca zna za asistenta koji ne zna da pokrene program u kom treba da radimo, predaje programiranje… Kao sto rekoh, cast pojedinima ali oni staju na prste jedne ruke
Gospođo ili gospođice Anka, ovako paušalnim izjavama ne doprinosite poboljšanju stanja. Svako se uči dok je živ, pa i taj asistent. Ako vi znate bolje i ispunjavate formalne uslove, zašto se ne prijavite kad se raspiše konkurs, pa da prosvetlite studente tim vašim znanjem? Taj asistent ima platu možda 450€, a njegov student kad diplomira, ako nešto zna, ima toliku početnu platu, a za 1-2 godine maltene duplo ako dovoljno uči i trudi se, što je plata veća od plate dekana tog fakulteta.
Čuj, ne zna da pokrene aplikaciju? Pa što ne kažete bar iz kog predmeta, programiranje ne postoji kao predmet, nego više njih koji imaju prefiks „programiranje“?
Izreka da nema loših đaka, nego samo loših učitelja važila je dok je učitelj mogao i smeo da koristi batinu. Sada kad zakon štiti učenike i „učenike“ i kad imamo državu u kojoj ti „učenici“ smeju učitelja da sačekaju iza ćoška sa batinom i da ne budu oni osumnjičeni, već neka NN lica, izreka mora da se izokrene i da glasi: Ne postoje loši učitelji, već samo loši učenici!
Posebno danas, u eri interneta, gde vam niko ne brani da sami učite, a prisustvo nastavni nije obavezno, bar na većini fakulteta. Ali, opet je kriv asistent što ne zna da pokrene aplikaciju (da li je ista bila instalirana kako treba, da li je problem zaštićen administratorski nalog bez koga aplikacija možda neće da se pokrene prvi put… to nije bitno, bitno je pljunuti nekog drugog umesto pogledati sebe u ogledalo).
Ja kad sam studirao, računarske učionice su bile u rasulu i na pola računara ništa nije radilo kako treba, a asistenti su govorili da nije njihov posao da sređuju te računare. I kad ih neko sredi pred početak semestra, ne prođe jedna sedmica da studenti na „srede“ dobar deo računara tako da se na njima ne može raditi.
Neko ulaže novac da studentima omogući praktičan rad, ali to većina ne poštuje i ne zaslužuje tu privilegiju.
Bila je ovde vest prošle godine da je na FTN u Čačku kvota za upis proširena na 130 mesta za smer IT. Međutim, znajući kvalitet onih koji tu konkurišu, realno ne treba da ima više od 40 do 50 upisanih, jer ti su dovoljno ozbiljni da poštuju profesore i asistente, dovoljno su vredni da van časova sami uče i usavršavaju svoje znanje, ne prepisuju i ne muvaju na ispitima, čuvaju opremu fakulteta, i sutra će sigurno dobiti posao u struci.
Ostalo je balavurdija koja ne zaslužuje ni da studira, ali su se našli tu jer u Srbiji ima maltene duplo više mesta na visokoškolskim institucijama nego maturanata. Posebno je problem sa IT gde se traži ogroman broj sati uložen u rad kako bi najčešće korišćene stvari mogle da se odrade rutinski bez mnogo gubljenja vremena. Međutim, naši studenti čak i na času ne mogu bez mobilnog i fejsbuka (namerno malo F), a van časova tek ne misle o fakultetu do dan pred ispit, a posle kukaju kako ne mogu da polože jer asistent ne zna ništa. Tako je bilo pre 7-8 godina, a danas je sigurno još gore.
A ovim prekvalifikacijama se mogu priučiti pojedinci da kuckaju neki kod ili da koriste neki „point and click“ sistem (tipa WordPress).
Ako neko misli da napravi programere od ljudi koji su se javili na ovaj konkurs jer su čuli da je u toj oblasti dobra plata i da maltene biju ko neće da se javi na konkurs za radno mesto programera, onda se grdno prevario.
Programiranje je REŠAVANJE PROBLEMA, gde su programski jezik i razvojno okruženje samo ALATI za rešavanje problema.
Te ljude će možda i naučiti neke programske jezike i neko razvojno okruženje, ali se učenje rešvanja problema uči malo duže, da ne kažem godinama, i zato IT firmama u Srbiji nedostaju PROGRAMERI, a ne KUCAČI KODA.
Nedostaju im ljudi koji imeju da rešavaju probleme, a ne oni koji umeju da otkucaju 5-6 linija koda, a već kod 7. linije na početku radnog vremena naprave logičku ili sintaksnu grešku koju ne mogu da pronađu sami do kraja radnog vremena.