FTN spreman za upis nove generacije studenata
Posle pauze zbog vanrednog stanja, Fakultet tehničkih nauka ponovo otvara vrata studentima. Od 25. maja počinje održavanje laboratorijskih vežbi, dok ispitni rokovi, prvo aprilski a zatim junski i julski startuju od 1.juna. Polaganje prijemnog ispita za upis nove generacije studenata održaće se 2. jula.
Studenti su se ponovo vratili na Fakultet tehničkih nauka. Online nastava je uspešno realizovana, a naredne dve sedmice studenti će proći i kroz obaveznu stručnu praksu.
— Od ponedeljka 25. maja fakultet će primiti studente da odrade laboratorijske vežbe koje nisu mogle da se odrade online. U te dve sedmice na fakultetu će biti oko 200 studenata koji imaju te obaveze, s tim što smo napravili raspored tako da što manje bude studenata u laboratorijama i na samom fakultetu — rekao je dr Milan Plazinić, prodekan FTN.
Ispitni rokovi na fakultetu počinju 1.juna, prvo zakasneli aprilski, a potom junski i julski. Napravljen je razređeni raspored kako bi što manje studenata bilo na fakultetu. Upis nove generacije studenata na šest smerova počinje krajem juna prijavljivanjem kandidata, dok je prijemni ispit zakazan za 2. jul.
Na raspolaganju je šest studijskih programa – Elektrotehničko i računarsko inženjerstvo, Mehatronika, Inženjerski menadžment, Informacione tehnologije, Preduzetnički menadžment, kao i Tehnika i informatika – integrisane studije.
Fakultet upisuje ukupno 320 studenata, od čega 260 na teret budžeta. Prodekan Plazinić očekuje još 30 mesta na novom smeru – Informacione tehnologije u mašinstvu, koji će trajati tri godine i čija se potvrda o akreditaciji očekuje narednih dana.
— Pri kraju je akreditacija i očekujemo da cela procedura bude završena u narednih nekoliko dana. Ako akreditacija stigne u narednih nekoliko dana mi ćemo i taj konkurs objaviti u junu mesecu tako da svi oni koji su zainteresovani za kombinaciju informacionih tehnologija i mašinstva želimo im dobrodošlicu. Tu imamo 30 akreditovanih mesta — najavio je prodekan Plazinić.
Naknada za polaganje prijemnog ispita na fakultetu je 4.500 dinara, dok je školarina za studente koji se sami finansiraju 81.000 dinara.
Sto samo taj aj ti promovisu ko da drugi smerovi nevaljaju
A sta da upisu? Menadjment?
Nekada su svi upisivali menadžment, pa sad svi beže od njega. Tako će uskoro biti sa IT, kad se tržište zasiti ovog kadra. Rade prekvalifikaciju. Svako ko želi, pa i onaj ko nikad u životu nije seo za računar (programiranje da ne pominjem), može da postane programer ili da se bavi nekom drugom oblašću IT-a. Što se tiče ovog smera, mašinstvo se na FTN vraća na mala vrata. Kako sam čuo, studenti će dobijati diplomu inženejra mašinstva a ne IT stručnjaka. I to je dobro.
Trziste ce se zasititi osrednjih programera, instant programera, onih sto prodju neki kurs ili famoznu prekvalifikaciju, pravih IT strucnjaka nece.
Još kad bismo znali šta je to pravi IT stručnjak… Šta to zapravo znači?
Kod nas u firmi radi čovek koji je završio prekvalifikaciju na FTN. Pre toga je samo počeo da studira ekonomiju… Odličan, a kaže da je dobar deo onoga što mu treba za posao kod nas SAM NAUČIO!
Koja firma je u pitanju? Bravo za coveka.
Pa zato se i zove STUDIRANJE, mora svako sam da prostudira materiju i obrati se onima od kojih uči kad ima neki problem.
Ali to je Srbija, svi bi da im neko ispriča ukratko neku pričicu, da oni to nauče, i da za 7 dana postanu vrhunski programeri.
Manite nas više te priče, neko 10 godina proučava određenu oblast, pa i dalje ima problem da isprati najnovije tehnologije čak i kad radi u IT firmi, a mi bismo da neko ko je za programiranje čuo samo iz priča o platama programera da za par meseci postane programer sa istom takvom platom.
A kad već pominjemo programiranje, to nije isto što i kodiranje, može neko za mesec dana da nauči sintaksu jezika, osnovne strukture, petlje, uslovna izvršavanja, ali neće umeti da primenom tog programskog jezika reši ni najprostiji problem na ispravan način.
A sposobnost rešavanja takvih problema ne mora ni da bude povezana sa programiranjem, nekad su ljudi završavali ETF i druge tehničke fakultet da nisu ni videli računar, pa kasnije postajali uspešni programeri.
U Srbiji se stvorila pogrešna percepcija da je dovoljno naučiti programski jezik i savladati par alata za rad da bi neko postao programer.
To je isto kao da nekoliko meseci učite strani jezik i očekujete da pišete romane ili pesme na tom jeziku.