Prethodni članak
Gimnazija u Čačku odlikovana ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena
Povodom 185 godina rada, ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena, odlikovana je Gimnazija u Čačku, a nagradu je večeras od predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića primio Dejan Krunić, profesor srpskog jezika i književnosti i predsednik Školskog odbora.
Foto: RTS / You Tube, Screenshot
Predsednik Aleksandar Vučić uručio je odlikovanja povodom Vidovdana zaslužnim pojedincima i institucijama, a ordenom Republike Srbije na lenti, za izuzetne zasluge u razvijanju i učvršćivanju miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa između Srbije i Japana, odlikovan je bivši premijer Japana Šinzo Abe.
Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena odlikovani su akademik Vasilije Krestić za naročite zasluge za Srbiju i njene građane u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti istorijskih nauka, zatim akademik Svetislav Božić za naročite zasluge za Srbiju i njene građane i postignute rezultate u oblasti muzičke umetnosti.
Takođe, ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena odlikovan je i episkop budimski Lukijan Pantelić za naročite zasluge za Srbiju i njene građane u očuvanju identiteta srpskog naroda i crkve, kao i Slovačku evangeličku crkvu augzburške veroispovesti u Srbiji povodom 100 godina od osamostaljenja.
Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena odlikovana je i Ljiljana Smajlović, za naročite zasluge za Srbiju i njene građane u javnim delatnostima, posebno u oblasti novinarstva.
Ostala priznanja su dobili:
Ordenom Karađorđeve zvezde drugog stepena, za naročite zasluge u kulturnim delatnostima, posebno u oblasti pozorišne umetnosti, odlikovan je pozorišni reditelj Egon Savin, dok je Ljubiša Ristić odlikovan za zasluge u oblasti filmske i pozorišne umetnosti.
Za zasluge u oblasti sporta, ordenom Karađorđeve zvezde drugog stepena odlikovani su selektor fudbalske reprezentacije Srbije Dragan Stojković Piksi, selektor košarkaške reprezentacije Srbije Svetislav Pešić, kao i bivši fudbaler Velibor Bora Milutinović.
Orden Karađorđeve zvezde drugog stepena za zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti glume odlikovan je glumac Miloš Biković.
Povodom 100 godina postojanja, ordenom Karađorđeve zvezde trećeg stepena odlikovan je fudbalski klub Radnički iz Sremske Mitrovice, dok je za naročite zasluge u oblasti kulture, istim ordenom odlikovano Dečije pozorište Subotica.
Za zasluge u oblasti filmske umetnosti i promociju Srbije u svetu ordenom Karađorđeve zvezde trećeg stepena odlikovan je britanski glumac Rejf Fajns.
Orden Karađorđeve zvezde trećeg stepena dodeljen je za naročite zasluge u prikupljanju i očuvanju književnog fonda od istorijskog i kulturnog značaja biblioteka u Doljevcu.
Zlatnom medaljom za zasluge u javnim i kulturnim delatnostima odlikovan je Zoran Vapa, a za zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti filmske produkcije, odlikovana je Anđelka Vlaisavljević, dok je zlatnu medalje za zasluge i postignute rezultate na polju digitalizacije, dobio Mark Valder iz kompanije „Ringier“.
Za izuzetne zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti muzičke umetnosti odlikovani su Mariza dos Reis Nunes i Andrea Bočeli.
Zlatnu medalju za zasluge u javnim i kulturnim delatnostima dobio je Dalibor Kitanović, dok je za izuzetne zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti književnosti, zlatnu medalju za zasluge dobio Slobodan Despot.
Za zasluge u oblasti književnosti odlikovan je zlatnom medaljom za zasluge Radovan Vlahović, dok je isto odlikovanje dobila Zorica Jurković Ember za izuzetne zasluge u oblasti javnih i kulturnih delatnosti.
Zlatnu medalju za zasluge u oblasti slikarstva dobili su Dragan Martinović, Bratislav Anđelković i Predrag Đaković.
Dirigent Mladen Jagušt odlikovan je zlatnom medaljom za zasluge za postignute rezultate u oblasti muzičke umetnosti.
Zlatnu medalju za hrabrost „Miloš Obilić“ dobili su Saša Lalić, vatrogasac iz Zaječara, za ispoljenu izvanrednu hrabrost i delo ličnog herojstva, kao i vatrogasac iz Zaječara Andrija Trifunović, preneo je Tanjug.
Izvor: Tanjug, sputniknews.com, Epicentar press
_______________________________________________________
Jedan od retkih dobrih u Gimnaziji,prof.Krunic!
I jedan od retkih koji uopšte rade. Žive na račun stare slave i zahvaljujući radu samih učenika.
Divan profesor Krunić, veliki predsednik Vučić i slavna čačanska gimnazija. Najiskrenije čestitke.
Viđu mu pogleda i osmeha biće da je Pinki video Tita.
Da popravimo sramotu kada je orden dobio kvazi novinar……
A kako smo to Kukurek popravili sramotu. Sramota je sramota. I ovo je sramota.
Sad se pitam koja nam sramota sledi na sledeći bogougodni dan (prvo bilo Sretenje, sad Vidovdan) kad ovaj bude delio novo ordenje.
Da ne bi ti, Marko, bio u tom redu za sledeću sramotu, potrudi se da saznaš imena barem 50 najznačajnih ličnosti koji su završili tu Gimnaziju u proteklih 185 godina.
Eto Ivane, upravo zbog tih najznačajnijih ličnosti je ovo sramota, da se orden prima od političara i njegove stranke koja kupuje ljude parama i ordenjem.
Od političara koji krši sve domaće zakone, urušava demokratiju i bruka ovu državu svaki dan.
Evo i ja sam učio u toj Gimnaziji i danas me je sramota kad se Gimnazija trpa u isti koš sa Ljiljanom Smajlović, Ljubišom Ristićem i da ne pominjem prošli put ordenovanog novinara iz Koštunića koji Vučića oslovljava sa šefe.
Čekaj, Marko, a od koga se inače primaju odlikovanja i čijim ukazom. Skoro do sredine prošlog veka to je bio kralj, a posle se to promenilo. Ne znam imaš li ti neku bolju ideju.
Gimnazija je dobila priznanje koje je zaslužila, a sve ostalo su nijanse.
Gospodin Krunić je zaista prava ličnost da primi ovo prestižno priznanje. Sve pohvale.
Divni, predivni profesor Krunić! Prava osoba da primi priznanje.
Оставимо се политике.
Она нам само трује здрав народни дух.
Погледајмо мало боље у историјску истину.
Године 1837. основане су три државне полугимназије.
Настава у полугимназијама трајала је две године.
У писму Кнезу Милошу од 12. априла 1832. Вук Караџић пише „…да би ваљало, осим Велике школе у Београду, уредити такве три школе: једну у Шумадији, другу доље преко Мораве, а трећу горе преко Колубаре“.
Године 1837. основане су три државне полугимназије у ова три града. Три главне школе односиле су се: „горе, преко Колубаре“ на Шабац, „преко Мораве“ на Зајечар и „у Шумадији“ на Чачак.
Настава у полугимназијама трајала је две године.
Школа из Чачка је убрзо пребачена у Ужице, јер није било ученика за четвороразредну гимназију, највероватније зато што су родитељи децу радије давали у манастире, али зато што школовани људи у то доба у Србији нису били цењени.
Тек 1865. у Србији је основано прва реална гимназија, она је била између гимназије и стручне школе.Временом се те гимназије почеле да личе на класичне гимназије.
Тако да по горњим коментарима се може закључити шта нам је будућност 🙁
Историја нам говори да је до сада на хиљаде народа изумрло. Зашто су изумрли? Пре свега зато што су унутар својих културних матрица имали проблем са исправним закључивањем. Сваки појединац се рађа у једној култури веровања, закључивања, оруђа, установа и обичаја, које постоје пре њега. Данас у нашим мозговима се одвија синтеза противуречних културних елемената, тј. наш мозак је постао само каталитички чинилац у текућем културном хаосу.Ми не примећујемо колико је поље културе и образовања важно. Ево једног јасног примера да се Исак Њутн родио и живео са амазонским племенима, он данас не би био универзална икона науке. И докле смо стигли после 185 година гимназије? Да је Земља „равна плоча“. Наш садашњи интелектуални развој је раван кретању пужа. За изградњу уређеног, хуманог, успешног грађанског друштва, какво видимо у Данској, Швајцарској, Чешкој, Холандији…, никада „није довођен у питање“. Код нас је супротно ми смо увек тражили себе у миту кроз (деспотску и хајдучку традицију). А тамо где су ратови, ту су страдања народа, збегови, згаришта, принуда, импровизација, криминал, корупција! Наша садашња национална идентификација је потпуно обесмислила наш културни образац, преко фарме, задруге, Цеце, Карлеуше Аце Лукаса кои су постали иконе српског културног обрасца. Тако да нам је будућност сувише мрачна.
Gvozden na aparatima kada je video da se Ljilja Smajlović više uvlačila predsedniku tamo gde se pošten svet ne uvlači, pa zbog toga zaslužila orden za „novinarstvo“.