Gimnazije: Odložiti novi kocept mature

Forum beogradskih gimnazija podržao je najavljenu mogućnost odlaganja primene novog koncepta mature i naveo da Srbija nije spremna za tako veliki iskorak.

„Pre uvođenja novog koncepta mature istu je neophodno temeljno pripremiti kroz pilot projekte jer bi svako srljanje vodilo u rizik od potpunog fijaska. Kao glavni argument za odlaganje velike mature isticali smo probleme sa kojima se obrazovni sistem suočavao kroz realizaciju završnog ispita za osnovne škole, što je kulminiralo ‘curenjem testova’ iz štamparije na poslednjem ispitu“, navodi se u saopštenju.

Forum je ocenio da je u ovom trenutku teško obezbediti regularne uslove za polaganje mature u čitavoj zemlji i da je potpuno nelogično uvoditi novi koncept mature od školske 2020/21. godine jer su srednjoškolci, koji bi te godine polagali matruski ispit, školu pohađali po starom planu i programu, dok se novi koncept maturskog ispita usklađuje sa reformisanim programima.

„Forum beogradskih gimnazija još jednom apeluje na nadležne u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da odlože primenu novog koncepta mature, a najavu iz Ministarstva da će se to verovatno i desiti kao potvrdu svega što smo do danas govorili“, saopšteno je.

Školarci koji trenutno pohađaju drugi razred srednje škole planirani su da budu prva generacija maturanata koji će polagati državnu maturu i koja će im biti direktna ulaznica na fakultete. Jedna od prednosti državne mature je i ta što će đak moći da konkuriše na više fakulteta. Fakultetima će biti ostavljene odrešene ruke da odluče da li će zadržati prijemne ispite, poput umetničkih, ili na onima na kojima vlada veliko interesovanje, ali krajni cilj je da budu ukinuti na većini visokoškolskih ustanova.

Kako je najavljeno, ispit iz maternjeg jezika biće obavezni deo nacionalne mature za sve đake, dok će zadatke iz matematike polagati svi koji su taj predmet slušali duže od dve godine. Treći deo državne mature u gimnazijama biće po izboru sa tzv. liste predmeta za koje postoje standardi za kraj opšteg srednjeg obrazovanja, a to su hemija, fizika, biologija, istorija, geografija, strani jezici, matematika za one koji su je učili kraće od tri godine. U umetničkim školama to će biti test iz umetničkih predmeta, a u srednjim stručnim iz ključnih stručnih predmeta.

Projekat se finansira iz pretpristupnih fondova EU

Projekat nacionalne mature je, kako je ministar Mladen Šarčević ranije rekao, značajan za unapređivanje kvaliteta srednjeg obrazovanja i vaspitanja, ali i za dostupnost visokog obrazovanja svim učenicima. U radu na ovom projektu uključeni su nastavnici srednjih škola i univerzitetski profesori koji će zajedno pripremati ispitne testove – pitanja zasnovana na standardima postignuća učenika i standardima kvalifikacija. Finansira se sredstvima iz takozvanih pretpristupnih fondova za 2015. godinu, a planirano vreme njegovog trajanja je tri godine.

Državna matura se odlaže za godinu dana?

Državna matura, čije je uvođenje i polaganje u srednjim školama bilo planirano za kraj školske 2020/2021, možda će biti odložena za godinu dana, piše štampa.

Državna matura podrazumeva da je svi učenici završnih razreda srednjih škola polažu istovremeno, baš kao što rade osmaci, i da je fakulteti priznaju za upis umesto prijemnog ispita. Trenutno su, kako saznaje “Blic” od izvora u Ministarstvu prosvete, na stolu dve opcije: jedna je da se državna matura održi kako je i planirano, druga da bude odložena za godinu dana, a da se u školskoj 2020/2021. održi samo kao proba, odnosno simulacija, ali da njeni rezultati ne važe za upis na fakultete, već da se računaju kao jedna od ključnih ocena pri zaključivanju. Izvor „Blica“ iz Ministarstva prosvete kaže da je planirano da se do uvođenja državne mature kroz pilot ispitaju i razrade procedure i zadaci.

– Najvažniji razlog zbog kojeg se razmišlja o pomeranju datuma održavanja prve mature je činjenica da generacija koja je prvobitno planirana da polaže nije obuhvaćena novim planom i programom. Činjenica je da postoji zakonska osnova da se matura uradi kako je i najavljena i da je ceo projekat postavljen tako. Ali, takođe je činjenica i da je novi plan i program gimnazije urađen, i da će i zadaci za maturu biti zadaci koji će tražiti primenu stečenog znanja. Ova generacija bi zbog toga možda bila malo u problemu, zato i razmatramo opciju da maturu polaže sledeća generacija, odnosno generacija koja pohađa školu po nastavnom planu i programu koji je usvojen 2018. godine – objašnjava sagovornik „Blica“.

Ministar Mladen Šarčević je, otkriva naš izvor, dao zadatak da se istraže sve mogućnosti, a potrebno je da se mišljenje usaglasi na više nivoa.