Gimnazijska kruna u Novom Sadu
,,Скупите се опет око школе, ђаци”, рече у песми ,,Ђацима за почетак школске године“ наш највећи дечији песник Јован Јовановић Змај, чије су родно место, лепи Нови Сад, посетили ђаци Гимназије у Чачку.
Овај наградни излет крунисао је одељење III3 са разредним старешином Драшком Шарчевићем за најбоље одељење и најбољи успех у Гимназији и одељење II3 са разредним старешином Драганом Андрићем за најбоље одељење првог разреда Гимназије за школску 2022/23. годину.
Право на наградни излет остварили су и сви ученици Гимназије који су протеклу школску годину завршили без изостанака било које врсте. Тај сунчани петак, 8. септембар, омогућио је нама, ученицима, да посетимо највећи град Аутономне покрајине Војводине, Петроварадинску тврђаву и Сремске Карловце и да се кроз обилазак упознамо са културом, архитектуром, историјом и књижевношћу овог краја.
Оправдали смо круну најуспешнијег одељења Гимназије спремивши кратка предавања која смо са остатком аутобуса поделили по уласку у Нови Сад, а затим и у Сремске Карловце. Имали смо прилику да чујемо пар занимљивости о граду у којем се налазимо, спознамо све културно-историјске споменике и установе које можемо посетити, најпознатије књижевнике, историјске личности и спортисте који долазе из тих градова као и неке географске чињенице о северу наше земље.
Прва станица, Нови Сад, други највећи град Републике Србије, основан 1694. године. Кроз историју је носио многа имена, а једно од првих назива овог места јесте Рацка Варош или Петроварадински Шанац.
Латинско име гласило је Неопланта и град је дуго носио титулу центра српске културе због чега га још називају и Српска Атина. Током 18. и 19. века у овом граду боравили су многи наши истакнути књижевници као што су Ђура Јакшић, Ђуро Даничић, Јован Јовановић Змај, Лаза Костић и многи други.
На Тргу слободе дочекао нас је споменик Светозару Милетићу, такође једној од истакнутих личности, политичару, адвокату и градоначелнику Новог Сада из 19. века. Центром града доминира управо архитектура из овог периода, а пажњу нам је привукла раскошна Римокатоличка црква имена Маријиног из 18. века. Као град у коме су видно заступљене различите религије, Нови Сад краси се и Новосадском синагогом из 1909. године и Саборном црквом Светог Ђорђа из давне 1720. године.
Поред скоро нестварних грађевина аустроугарског стила, уски пролази са калдрмисаним улицама такође су нас подсетили на иностране градове Италије. Сунце је обасјало ту европску лепоту Новог Сада, места које се поноси титулом Европске престонице културе за 2022. годину.
После Београда, други туристички најпосећенији град организује многе светски познате манифестације попут музичког фестивала Exit, Green Love фестивала, Новосадског џез фестивала и различитих дечијих драмских и музичких дешавања попут Стеријиног позорја и Змајевих дечјих игара.
Културно-историјске тековине и музеје које су Гимназијалци могли да посете у групи или самостално јесу Музеј Војводине код Дунавског парка, Галерија Матице српске, Музеј Новог Сада и други. За посету Галерији Матице српске везујемо занимљиву анегдоту.
Група Гимназијалаца својом радозналошћу упутила се у Галерију Матице српске желећи да поред сталне поставке види и изложбу ,,Поклон-збирка Драгише Брашована“ која се састоји из преко 100 експоната слика, скулптура, стилског намештаја и документарног материјала.
Међутим, пут до циља био је дужи, али и едукативнији него што су очекивали јер их је навигација довела до саме зграде Матице српске уместо до Галерије. Имали су среће да их је испред дочекала професорка, која се у зграду упутила на посао и великодушно понудила да исправи грешку савремене технологије и докаже Гимназијалцима да је Матица српска подједнако лепа, значајна, чак и раскошнија од саме Галерије.
Обиласком просторија, канцеларија и ходника Матице српске, најстарије књижевне, културне и научне институције српског народа, упознати смо са њеним оснивачима, историјом и значајем за наш народ.
Овим путем се захваљујемо професорки која нам је упркос својим обавезама несебично омогућила доживљај који ретко која туристичка група може да прође и упутила нас након обиласка ка Галерији Матице српске.
Изложбе пуне експоната из 18. и 19. века су нас оставиле без даха и одушевиле својом детаљном и уређеном поставком. Најпознатије туристичко место у Новом Саду које смо сви групно посетили је Петроварадинска тврђава са чијом изградњом је Аустрија почела 1692. године као заштита од Османског царства и њихове границе преко Дунава. Тврђава се налази на десној обали ове реке и одликује се чувеном кулом сата који се још назива и ,,Пијани сат“.
Овај шашави назив добио је из разлога што мала казаљка на сату показује минуте, а велика сате. Пијани сат је иначе поклон Марије Терезије својим поданицима, грађанима тадашње Рацке Вароши. Видиковац на тврђави приказује Нови Сад у најлепшем светлу и дочарава пространство овог града обгрљеног Дунавом.
Друга станица, Сремски Карловци, смештени 12 километара од Новог Сада. Градић који се први пут помиње 1308. године под називом Каром. Одликује се разнобојним грађевинама које су значајне како за религију, тако и за образовање, књижевност и историју наше земље.
Саборна црква Светог Николе, највећи православни храм у Карловцима, започета је са градњом 1758. године на подстицај Карловачког митрополита Павла Ненадовића. На богатом иконостасу ове цркве огледају се уметничка остварења барокног сликарства у војвођанској уметности а цркву су фрескама осликали Урош Предић, Симеон Јакшић и Михаило Поповић.
Смештена је уз некадашње седиште Српске патријаршије, Патријаршијски двор који се одликује мешавином неоренесансне и барокне архитектуре. У Сремским Карловцима се такође налази Православна Богословија из 1794. године, основана од стране митрополита Стевана Стратимировића. Крочивши у Карловце могли смо да чујемо лепоту црквених звона која тек мало нарушавају мир и сталоженост овог градића.
Наша Гимназија у Чачку је трећа најстарија гимназија у Србији, а овде смо имали прилику да посетимо и прву најстарију, Карловачку Гимназију. Одликује се јарким бојама црвене и жуте, а основана је давне 1791. године.
У њој се налази и најстарија школска библиотека са око 18 хиљада књига. У дворишту је споменик Бранку Радичевићу, а тик изнад града је видиковац Стражилово, чију лепоту је управо опевао поменути песник.
Посету Карловцима обележила је и Фонтана четири лава за коју је везана легенда да ко год попије воду са ове чесме, једног дана ће се вратити у Сремске Карловце и ту се венчати.
Циљ наше целогодишње одговорности према раду је знање које смо стекли и управо је оно главни разлог зашто Гимназија награђује своје ученике и тиме их подстиче да у наредној години газе још већим и напреднијим корацима.
Врхунац успеха и труда ових одељења у протеклој години био је управо овај наградни излет и групно сликање испред живе разгледнице Новог Сада на Петроварадинској тврђави, тренутак који ћемо памтити и сматрати га нашом Гимназијском круном.
Дуња Вижлина, одељење III3 Гимназије у Чачку
___________________________________________________________
Divan tekat. Bravo gimnazijalci
Bravo za ovu decu i njihove profesore! Budućnost pripada vama,koji imate znanje, ma kako se država svojski trudila da vas ubedi u suprotno.
Pamet ove zemlje. Deco, budućnost je vaša!
Predivno. Treba više ulagati u ovakvu decu
Divno. Bravo za sve gimnazijalce koji znaju da je znanje blago koje im niko ne može oduzeti. Vi ste budućnost!
Drago mi je da vidim svog razrednog starešinu, prof.geografije koji, kao i pre mnogo godina, na put izvodi još jednu uspešnu generaciju budućih akademskih građana. 👏