Готово 4.400 осмака нестало из државног система

После првог круга уписа у средње школе 1.420 ученика остало је нераспоређено, од тог броја у другом кругу уписано је 1.255, а без распореда остало 30 ђака. Отуда је у првом року 135 осмака одустало од уписа у средњу школу − на први поглед. Само мало даља анализа показује да је у ствари, много више малих матураната загубљено на прелазу из основног у средње образовање под капом Министарства просвете. Ако се усредсредимо само на оне који су овог јуна изашли из клупа осмог разреда и положили завршни испит, чак 4.379 њих после првог рока остало је − негде. За систем они су практично невидљиви јер нису међу распоређенима ни међу нераспоређенима по „Конкурсу за упис у први разред средње школе у Републици Србији за школску 2020/21. годину”.

Ево и како: од популације осмака (67.226) који су ове године завршили осмолетке, положили малу матуру и стекли право да наставе образовање у средњим школама, њих 62.817 уписано је у првом року (61.562 у првом кругу и 1.255 у другом кругу), свега 30 остало је званично нераспоређених, јер су бар покушали али нису успели да се домогну средњошколских клупа. Морамо напоменути да су подаци које анализирамо, на захтев „Политике” добијени из Министарства просвете, науке и технолошког развоја. До бројке с почетка рачунице фали скоро 4.400 ђака, не нужно одлучних да одустану од даљег школовања, али сасвим извесно незаинтересованих да попуне листу жеља.

Нека од те деце, може бити, наставиће образовање у школама чији оснивач није државни систем просвете. Рецимо, у Војној гимназији која по конкурсу Министарства одбране годишње дочекује стотинак првака. Или, у приватним средњим школама којих је у Србији из године у годину све више, а за сада укупно 70 верификованих, тако да број ђака које уписују није баш занемарљив. Неки ће образовање наставити у интернационалним или верским школама, а неки ће отићи у иностранство. Свакако, међу тренутно „невидљивим” осмацима у овој генерацији има и оних које ће статистика сврстати у стопу одустајања од школовања. Документација ресорног министарства сведочи да је у јуну ове године евидентирано укупно 68.853 ученика који су по редовном или програму функционалног основног образовања одраслих стекли право да полажу малу матуру и тиме заврше основно образовање, рачунајући и ученике који су исто право стекли али нису искористили претходних година. Уколико тај списак скратимо за број осмака који су ове године похађали осми разред и изашли на завршни испит 17, 18. и 19. јуна (67.226), па и 159 ученика који су из осмолетки изашли ранијих година али су полагању завршног испита приступили сада, испоставља се да је у првом року − 1.468 осмака, из неког разлога, одустало од изласка на малу матуру.

У време тродневне провере знања за крај основног образовања у колективима осмолетки, од ђака до директора, било је појединаца са сумњом да су инфицирани короном, па и оболелих од ковида 19. Није то пореметило уписну процедуру, али је наметнуло питање како ће малу матуру полагати осмаци ако имају симптоме или потврду да су „покупили” нови вирус. Да није било много таквих случајева уверавали су надлежни из просветног врха, па тим поводом нису уводили нова правила. Држали су се давно утемељеног, да ђаци који су у првом року били спречени да изађу на малу матуру због болести, па и короне, или из других разлога као што је смртни случај у породици, нову шансу имају у августу.

Укупно 1.386 ученика из оправданих разлога, које су благовремено јавили осмолеткама, није изашло на полагање завршног испита. У поређењу са подацима из претходних година тај је број нешто већи (0,4 одсто), процењују у ресорном министарству. Сви ће добити прилику да се средњошколских клупа, према уписним правилима, домогну већ следећег месеца, али извесно је да је неће сви искористити, јер средње образовање није обавезно.