Inkluzivno obrazovanje za inkluzivno društvo

U petak, 23. septembra održan je završni skup „Inkluzivno obrazovanje i inkluzivno društvo“ na kome su predstavljeni rezultati projekta Unapređenje profesionalne podrške u zajednici – važan korak u inkluziji dece  i na kome su o  važnosti obrazovne i socijalne inkluzije govorili predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, UNICEF-a, EU Delegacije, Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Republike Srbije, kao i predstavnici medija i profesionalci iz prakse. To je bila prilika da se čuju i iskustva roditelja dece iz osetljivih grupa i izazovi sa kojima se suočavaju.

Na skupu je istaknutio da sva deca imaju pravo da idu u školu, da završe školovanje i dobiju kvalitetno obrazovanje. Samo kroz obrazovanje deca ostvaruju svoje pune potencijale. Zbog toga je društvo dužno da svakom detetu u našoj zemlji pruži priliku da se uključi u aktivnosti u vrtiću i školi, da se razvija i uči zajedno sa svojim vršnjacima.

Inkluzivno obrazovanje u Srbiji nema alternativu. Svaki dinar uložen u obrazovanje dece iz osetljivih grupa će se trostruko vratiti  i zato je važno da kao društvo, svoj deci obezbedimo pravo na obrazovanje, pravo na budućnost. “Većina male dece iz osetljivih grupa ne pohađa predškolske programe. Mnoga deca sa smetnjama u razvoju, kao i skoro trećina romske dece još uvek idu u takozvane specijalne škole. Kada pređu ili se upišu u redovnu školu postoji verovatnoća da će odustati od obrazovanja, jer prezauzeti nastavnici često nisu prošli odgovarajuću obuku ili nemaju adekvatnu podršku za sprovođenje inkluzivne prakse. S druge strane, roditelji možda nisu upoznati sa činjenicom da njihovo dete ima pravo na obrazovanje ili možda ne znaju kako da ostvare to pravo za svoje dete“ . Saradnja roditelja, interresornih komisija i posvećenost lokalne samouprave je važan korak u obrazovnoj i socijalnoj inkluziji sve dece u Srbiji.

Uključivanje sve dece u obrazovanje postala je zakonska obaveza u Srbiji 2009. godine kada je usvojen  Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Treba naglasiti da je pored uslova za razvoj dece koji garantuje država, važno i da porodična sredina bude podsticajna za učenje, osamostaljivanje i jačanje socijalnih veština dece. Jednom broju dece potrebna je dodatna podrška kako bi se razvijala, učila i bila uključena u zajednicu. Pravo na dodatnu podršku ima svako dete kome je, usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju ili drugih razloga, podrška potrebna da bi se sa manje teškoća razvijalo i uključilo u obrazovanje i zajednicu.

Dodatna podrška su programi i usluge na koje dete ima pravo kako bi lakše prevazišlo fizičke i društvene prepreke sa kojima se susreće. Dodatna podrška treba da olakša napredovanje u školovanju i ukupnom razvoju. U zavisnosti od potreba deteta, programi i usluge dodatne podrške se mogu ostvariti iz tri različita sistema: obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite, a nedostajuću podršku je dužna da obezbedi lokalna samourava.

Vrstu dodatne podrške koja je najadekvatnija za napredak deteta procenjuje i predlaže Interresorna komisija za procenu potreba o pružanju dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu i učeniku, skraćeno, interresorna komisija (IRK).

U periodu 2014-2016. godine Centar za socijalnu politiku (CSP) je u saradnji sa UNICEF-om, Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Timom za socijalnu uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i Stalnom konferencijom gradova i opština (SKGO), realizovao projekat Unapređenje profesionalne podrške u zajednici – važan korak u inkluziji dece. Osnovni cilj projekta je osnaživanje kapaciteta i podrška radu interresornih komisija širom Srbije za što efikasniju i adekvatniju procenu potreba za pružanjem dodatne zdravstvene, obrazovne i socijalne podrške deci. Projekat se finansirao iz sredstava Austrijske razvojne agencije i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju. 

Intenzivan rad ostvaren je sa interresornim komisijama iz 10 opština i gradova: Bele Palanke, Bojnika, Vladičinog Hana, Kovina, Kragujevca, Leskovca, Pančeva, Pirota, Požarevca i Smedereva, kao i sa svih 17 interresornih komisija iz Beograda, u saradnji sa Sekretarijatom za obrazovanje i dečju zaštitu Grada Beograda. Dodatno, interresorne komisije iz 124 lokalne samouprave u Srbiji su prošle obuku, koncipiranu tokom rada sa 10 IRK.

Tokom 2015. godine interresorne komisije su dobile oko 8.000 zahteva za procenu potreba za pružanjem obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške. Iskustvo sa projekta je pokazalo da veliki i kompleksan posao sa najosetljivijom grupom u društvu većina interresornih komisija veoma često obavlja u nedovoljno adekvatnim uslovima, bez veće podrške ili interesovanja same lokalne samouprave i nedovoljnog razumevanja relevantnih institucija. Neophodna je i veća podrška sa nacionalnog nivoa, koja bi trebalo da se kanališe kroz zajedničko telo 4 ključna resora, obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite i lokalne samouprave. 

______________________________________________________________