Još uvek se ne znaju novine u gimnazijama

Šta će se tačno učiti iz novih izbornih predmeta u gimnazijama i ko će ih predavati, pitanja su na koja nadležni u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja u ovom trenutku nisu mogli da govore, jer, kako kažu, ne žele da uznemiruju javnost dok programi ne budu objavljeni.

Nastavnike, roditelje i đake pozivaju na strpljenje, napominjući da će informisanje javnosti biti „apsolutni prioritet“ nakon što Ministarstvo prosvete usvoji i objavi novi plan nastave i učenja za prvi razred gimnazije.

A prema onome što je dosad poznato, učenici prvog razreda gimnazije (prirodnog, društvenog i opšteg smera) od jeseni će imati dva časa više u nedeljnom rasporedu (33 umesto sadašnjih 31), što je u skladu sa novim zakonskim rešenjem koje opterećenje više ne posmatra kroz broj časova već preko broja sati koje učenici provode u školi. Ta dva časa namenjena su za pohađanje izbornih programa, dok su postojeći predmeti i njihov fond ostali nepromenjeni.

Na listi koju je definisala radna grupa Ministarstva prosvete nalazi se šest izbornih programa: Jezik, mediji i kultura; Pojedinac, grupa i društvo; Zdravlje i sport; Održivi razvoj; Umetnost i dizajn; Primenjene nauke. Škola je obavezna da u skladu sa interesovanjem i kadrovskim mogućnostima ponudi četiri programa, a učenici biraju dva, koji su u nedeljnom rasporedu zastupljeni sa po jednim časom. Gimnazijalci će moći da u drugoj godini izaberu program koji nisu slušali u prvom razredu, dok će ono za šta se opredele u trećem morati da pohađaju i u četvrtom.

Zavod je institucija koja po zakonu priprema predloge planova i programa, ali je u ovom slučaju redosled koraka bio izmenjen: najpre je radna grupa Ministarstva prosvete uradila predlog nastavnog plana (fond časova) za gimnaziju, i definisala pomenutu listu izbornih programa, a ZUOV je potom dobio zadatak da napiše predloge programa za prvi razred. Zavod je svoje predloge poslao Ministarstvu, ali o njima nisu želeli detaljno da govore zbog toga što postoji mogućnost da se nešto promeni.

Na pitanje u čemu je razlika između programa i predmeta, Eleonora Vlahović, rukovoditeljka Centra za razvoj programa i udžbenika u toj instituciji, kaže da se programi „uzdižu“ izdan pojedinačnih predmeta i objedinjuju ih, kao i da je način rada drugačiji.

– Uradili smo detaljno uputstvo kako se ostvaruje izborni program. Sadržaji nisu definisani, već je dat okvir unutar kojeg se kreću nastavnici i učenici. Svi izborni programi su multidisciplinarni, urađeni su po modularnom principu (moduli su zaokružene tematske celine) i pružaju velike mogućnosti da đaci istražuju i rade projekte, a uloga nastavnika je da ih usmeravaju. To znači da neće biti klasične nastave, da niko nikom neće predavati, niti će gimnazijalci iz toga imati kontrole i pismene zadatke. Obrađuju se fenomeni, učenici će mnogo više međusobno komunicirati, a novina je to što će se povezivati školsko i vanškolsko znanje, uz korišćenje modernih tehnologija. Đake treba da ojačamo u istraživanju, prikupljanju i obradi podataka, prezentaciji, javnom nastupu, aktivizmu… Sve teme koje se obrađuju u okviru izbornih programa su aktuelne i primerene uzrastu od 15-16 godina – kaže Vlahović.

Kao primer navodi da je u programu Umetnost i dizajn jedna od predloženih tema mjuzikl, za koji smatra da je „pravo mesto za integraciju“ kostima, scenografije, muzike, plesa, tekst i pokreta, kao i za saradnju nastavnika muzičkog, likovnog, srpskog…

Ocena iz izbornih programa će biti numerička i ulaziće u prosek. Nastavnici će dobiti detaljna uputstva kako se ocenjuje grupni rad, istraživanje, izrada projekta… Planirane su i obuke za one koji će od jeseni predavati u prvom razredu.

Učenici će biti podeljeni u grupe, u zavisnosti od toga koji program izaberu, a uslov da bi se ona formirala je najmanje 15 zainteresovanih.

– Programi svih predmeta u prvom razredu gimnazije su urađeni ishodovno, odnosno definisano je šta učenik treba da zna na kraju školske godine. To je važna novina koja podrazumeva drugačiji način rada nastavnika. U nekim predmetima je gradivo smanjeno, negde je nešto dodatno, u nekim je promenjen redosled izlaganja, ali smo svuda bili fokusirani na funkcionalnim znanjima – kaže Vlahović.

Svaki od izbornih programa može predavati više nastavnika. Predloženo je, recimo, da program Pojedinac, grupa, društvo može da predaje profesor istorije, sociologije, psihologije i filozofije ili da se smenjuju dva ili čak tri nastavnika. Od nadležnih su ranije stizale najave da će moći da se angažuju i nastavnici iz drugih škola. Ipak, kako će to funkcionisati u praksi i da li će izborni programi služiti pre svega za dopunu fonda (kao što je bio slučaj sa izbornim predmetima u osnovnoj školi) znaće se nakon što Ministarstvo da konačnu reč.

Promene zasad nisu planirane u specijalizovanim gimnazijama i onim koje imaju odeljenja za obdarene učenike.

Vežbe od drugog razreda

Plan koji je uradilo Ministarstvo prosvete predviđa uvođenje vežbi za biologiju, hemiju, fiziku i prvi strani jezik, ali tek od drugog razreda, kao i podelu odeljenja na grupe. U prvom razredu vežbe su predviđene samo za računarstvo i informatiku.

Danas, V. Andrić