Koliko je prisutno prepisivanje na čačanskim fakultetima?

Puškice, bubice, minijaturne knjige i olovke sa kamerom samo su neki od načina na koji studenti pokušavaju da bez mnogo muke polože ispite. Sve je više i onih koji putem interneta naručuju seminarske, diplomske pa i master radove. Istraživali smo koliko ja ta pojava izražena na čačanskim fakultetima i kako se oni bore protiv toga.

Moderne tehnologije postale su dostupne svima pa se samim tim i povećala lepeza načina da neko prepiše na ispitu. Nekadašnje čuvene puškice, zamenili su mobilni telefoni i malo vidljive bubice, ali i gotovi radovi na internetu.    

– Dok je fakulteta i studenata biće pokušaja da se prepiše, i dok je profesora biće pokušaja  da se to spreči. Nekad su to bile puškice koje su pisane na paus papiru ili savijane u rolnice da budu manje. Danas su postale moderne bubice ili slanje na mobilnim telefonima – kaže Milan Plazinić, prodekan na Fakultetu tehničkih nauka.

Osim pepisivanja, na Visokoj školi zabeležen je i pokušaj polaganja ispita umesto drugoga, dok je na Agronomskom fakultetu situacija nešto drugačija, jer ima daleko manje studenata.

– Studenti se trude da prepisuju na sve moguće načine, ali kolege koje rade već godinama videli su sve oblike prepisivanja. Mi se trudimo da na sve moguće načine to suzbijemo, imamo ometače bubica i trenutno smo u proceduri nabavke softvera koji prepoznaje plagijate, odnosno seminarske radove koji se prepisuju. Ipak to nije toliko izražena pojava, jer smo mi strukovna škola i dobar deo ispita se polaže praktično, i tu ne možete da varate. Lično sam imala pre par godina neprijatnost da je dečko iz Kraljeva došao da polaže ispit umesto nekog drugog, ali se toliko znojio da smo lako utvrdili da on nije naš student. On je prošao nekažnjeno ali je student koji je trebalo da polaže ispit kažnjen zabranom izlaska, na ispit godinu dana – rekla je profesorka Ivana Krsmanović sa Visoke škole tehničkih strukovnih studija Čačak.

Ivan Glišić

– Studenti se bore za sebe mi se borimo da to sprečimo.  Naša velika prednost je to što smo relativno mali, odnosno radimo sa studentima u manjim grupama. U takvoj situaciji mnogo je teže da prepišu i da zloupotrebe sve te savremene tehnologije. Malo je teže sprečiti plagiranje seminarskih radova ali to je sad na profesoru da proceni da li je to originalni rad studenta ili je nešto što je preuzeto – kaže Ivan Glišić sa Agronomskog fakulteta.

I studenti se slažu da prepisivanje nije toliko izraženo na čačanskim fakultetima ali ga ima. Kako su nam rekli, prepisivanje uglavnom zavisi od profesora, i studenti dobro znaju kod koga smeju a kod koga ne da koriste pomoćna sredstva.

Sandra Miljaković

– Studenti prpeisuju onoliko koliko im sami profesori i asistenti na fakultetu dozvoljavaju. Ako se oni od 1. oktobra postave na taj način da prepisivanja nema i da će ono biti najstrožije kažnjeno studenti kreću na vreme da uče. Mislim da je stara tehnika putem puškica najzastupljenija ali koriste se i mobilni telefoni – smatra Sandra Miljaković, predsednica Studentskog parlementa FTN.

Stefan Krsmanović

– Realni je da se na svakom fakultetu prepisuje a u kojoj meri je to izraženo zavisi od profesora i studenata. Što se tiče Agronomskog fakulteta mogu reći da ni jedan student nij emogao na taj način da završi fakultet jer smo mi mala sredina – kaže Stefan Krsmanović, predsednik Studentskog parlamenta AF.

Da bi sprečili prepisivanje fakulteti se bore na razne načine. Osim polaganja ispita u malim grupama i usmeno, nabavljeni su ometači za mobilne telefone, a uskoro će im na raspolaganju biti i softver koji omogućava utvrđivanje plagijata seminarskih i naučnih radova. Na nedavnoj konferenciji u Beogradu koja je bila posvećena jačanju akadamskog integriteta predstavljena su pozitivna iskustva iz celog sveta upravo na ovu temu.

Ivana Krsmanović

– Čuli smo iskustva sa jednog malog fakulteta iz Amerike koje nam je prenela Tedi Fišer a koja se bavi problematikom akademskog integriteta i korupcije u visokom obrazovanju. Postoje fakulteti od studenata koji zahtevaju od studenata da prijave sebe i drugoga ukoliko vide bilo koje kršenje u tom smislu. Postoji studentska porota pa su nam pokazivali slike gde studenti sami odlučuju da li je neko prekršio akademski kodeks ili ne. To su isti problemi na svim fakultetima, ali je ta prevencija i učenje studenata da je to pogrešno, i zašto je to pogrešno, ključ za rešenje problema prepisivanja – smatra Ivana Krsmanović.

Milan Plazinić

– Savremena tehnika za prepisivanje je uvek ispred zaštite. Ono što treba istaći je da treba uticati na savest mladih ljudi, studenata, da ni puštanje na ispitu niti prepisivanje nije nikakva usluga, niti je to neki uspeh. Jednog dana kada se dobije diploma i dobije posao brzo se vidi koliko neko zna i koliko je sposoban – poručuje prodekan FTN-a Milan Plazinić.

Oni studenti koji se ipak odluče da prepisuju i budu uhvaćeni u tome snose disciplinske sankcije. Fakulteti i visoke škole za prepisivanje za ovaj prekršaj propisali su kaznu zabranu izlaska na ispit nekoliko meseci ili nekoliko ispitnih rokova.

________________________________________________________________