Kuvari ponovo hit među srednjoškolcima

Da li su ukinuta odeljenja u medicinskim, ekonomskim i drugim popularnim školama pomogla zanatskim da popune učionice ili se zaista nešto menja u glavama generacija koje stasavaju? Zašto se ne zaustavlja višedecenijski trend pada interesovanja za gimnazije? Ovim pitanjima, analitičari i prosvetne vlasti baviće se u narednom periodu jer se upis u srednje škole upravo završava i podaci se prikupljaju.

Ono što je već poznato jeste da je ove godine gotovo 2.000 učenika više upisano na trogodišnje profile, kao i da će od 1. septembra manje đaka nego lane sedeti u klupama inače najpopularnijih ekonomskih i medicinskih škola i gimnazija. Podaci su još značajniji ako se zna da bela kuga ne važi za ovu generaciju maturanata: osnovnu školu je lane završilo 69.146 osnovaca, a ove 69.767.

– Ove godine je manje đaka nego prošle upisano u područjima rada ekonomija, pravo i administracija, potom zdravstvo i socijalna zaštita, kao i u gimnazijama i hemijskim školama. Istovremeno, više učenika su dobile elektrotehničke škole, geodetske i građevinske, mašinske, poljoprivredne, tekstilne i šumarske – kaže Snežana Marković, pomoćnik ministra prosvete za srednje obrazovanje.

Ona je i predsednik Republičke upisne komisije i za potrebe „Politike” je uoči kraja upisa uradila analizu ovog i lanskog upisa. I 2015. i 2016. godine najpopularniji obrazovni profili među mladima su elektrotehničar informacionih tehnologija, medicinska i pedijatrijska sestra i zubni i fizioterapeutski tehničar, ali su ove godine među najpopularnije umešali i – kuvari.

Da gimnazije imaju sve manje đaka odavno je poznato, ali i činjenica da je u svakom upisu u srednje škole i dalje najteže doći do knjižice najprestižnijih gimnazija u Srbiji. Reč je o školama koje imaju dugu tradiciju i čiji đaci osvajaju nagrade na svakom domaćem i međunarodnom takmičenju.

– I ove i prošle godine, najviše bodova za upis bilo je potrebno za knjižicu novosadske gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj”, prirodno-matematički smer (engleski). Sledi niška gimnazija „Svetozar Marković”, takođe prirodno-matematički smer, a na trećem mestu je Deseta beogradska gimnazija (opšti smer – engleski) – navodi Markovićeva.

Među školama koje je bilo najteže upisati ove godine su i Valjevska gimnazija, beogradska Elektrotehnička škola „Nikola Tesla”, Treća beogradska gimnazija, kao i medicinske škole u Nišu, Novom Pazaru, Kruševcu i Vranju.

Za sve ove nabrojane škole bio je potreban minimum od 95 pa do čak 114,4 bodova.

Međutim, za neke od škola, naročito van Beograda, već godinama provejava sumnja u rezultate maturskog ispita, ali i ocene koje se daju tokom školovanja. Ovo se čulo jako mnogo puta ne samo na sednicama Nacionalnog prosvetnog saveta, već i od predstavnika Ministarstva prosvete i zavoda koji rade analizu upisa u srednje škole. Zbog toga su ove godine bile preduzete najrigoroznije mere pre i na samoj maturi, a da li je bilo nekih efekta saznaćemo kada se uradi detaljna analiza ovog upisnog roka.

Sve ovo je navedeno i u Strategiji razvoja obrazovanja Srbije do 2020. godine, u kojoj su još pre pet godina kao prioriteti navedeni povratak đaka u gimnazijske klupe, ali i povratak ugleda zanatima i školovanje majstora u pravom smislu te reči.

– Činjenica je da svest javnosti nije nešto što može da se promeni preko noći. U Srbiji, mladi ljudi se još nerado i u nedovoljnom broju odlučuju za profile koji školuju za zanatska, proizvodna zanimanja. Uzrok tome leži i u velikom uticaju koji roditelji imaju na odluku svoje dece o karijernom putu koji će izabrati. Većina roditelja još veruje da njihova deca treba da idu na fakultet jer fakultetska diploma znači bolji život – kaže Marija Kostić iz projekta Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ.

Jedan od ciljeva projekta „Reforma srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji” koji finansira nemačka vlada, a sprovode ova organizacija i Ministarstvo prosvete RS, jeste da se razbiju predrasude roditelja i učenika da je trogodišnje obrazovanje ćorsokak. Ono što je u okviru projekta rađeno i što je, kad se porede rezultati upisa od ove i prethodne dve godine, dalo rezultate jeste informisati učenike i roditelje o perspektivama koje trogodišnji, zanatsko-tehnički profili nude. A činjenica je da dobro obučeni radnici u zanatsko-tehničkim zanimanjima često zarađuju i više od profesionalaca sa visokom stručnom spremom.

– Pre dve godine, 2014/15. godine kada su profili bravar-zavarivač, električar i industrijski mehaničar prvi put ponuđeni u srednjim stručnim školama, upisano je oko 150 učenika, a ove godine već u prvom upisnom roku se za ove profile prijavilo blizu 400 učenika. To jasno govori o tome da se percepcija javnosti i zainteresovanost đaka za ove profile i za ovaj način realizovanja nastave menja – kažu u GIZ-u.

Za koji dan, svih 10 učenika Tehničke škole „Milenko Verkić Neša” u Pećincima, koji su kao prva generacija u junu završili školovanje, počeće da rade u kompaniji „Robert Boš”, u kojoj su tokom prethodne dve godine imali praksu.

Gimnazije u Srbiji upisuje od 23 do 25 odsto generacije. U Strategiji razvoja obrazovanja Srbije do 2020. godine, koja je tek ove godine počela da se sprovodi u delo, još 2011. godine je zapisano da smo po obuhvatu gimnazijalaca na začelju u Evropi. Ispod nas su samo Makedonija, gde 20 odsto generacije upisuje gimnazije i Češka sa 21 odsto. Na sednicama NPS-a se čuo podatak da, recimo, u Hrvatskoj gimnazije pohađa 27,5 odsto učenika, u Francuskoj 54, Finskoj 53 odsto, a u Irskoj 55 odsto učenika. Interesantno je i da 75 odsto učenika u Srbiji koji završe srednje stručne škole upisuje fakultete, što se smatra apsurdnim jer u Evropi oko 50 odsto svršenih osnovaca upisuje gimnazije, dok druga polovina upisuje srednje stručne škole koje ih spremaju za posao.