Prethodni članak
Lečenje društva počinje obrazovanjem
Srpsko društvo je u dubokoj političkoj, ekonomskoj, društvenoj, moralnoj krizi. Krizi svih sistema na osnovu kojih jedna država funkcioniše. Šta bi bio lek za tako ljutu ranu, tema je saopštenja Pokreta Srbija Centar (SRCE) koje javnosti predstavio Boško Šindić, profesor filozofije, član Predsedništva ovog Pokreta.
U saopštenju se kaže:
Na međunarodni dan obrazovanja sa žaljenjem možemo da konstatujemo gde se nalazi danas srpsko obrazovanje. Nalazi se na dnu i problemi koji ga muče gomilaju se decenijama.
Prema rezultatima poslednjeg PISA testiranja iz 2018. godine, čak trećina petnaestogodišnjaka u Srbiji funkcionalno je nepismena. To je pokazatelj zastarelosti metoda i načina rada obrazovnih institucija.
Poseban problem jeste odnos prema zaposlenima u obrazovanju. Pored sve težih uslova rada, nasilnih učenika, pritisaka roditelja tu su i sve veći administrativni zahtevi koji se od njih traže. Došlo je do promene društvenog položaja prosvetnih radnika, do profesionalne degradacije i finansijskog osiromašenja. Polovina zaposlenih u obrazovanju radi na odrđeno vreme i na taj način su podložni pritiscima režima. Ne može biti kvalitetnog rada u obrazovanju bez određene autonomije nastavnika.
Nedovoljno se ulaže u obrazovanje. Infrastruktura je zapuštena. Nastava se često odvija u neuslovnim objektima uz nedostatak adekvatnih nastavnih sredstava.
Pokret SRCE polazi od činjenice da bez kvalitetnog obrazovanja nema razvoja društva. Potrebna je potpuno nova obrazovna politika kako bi se započelo lečenje bolesnog srpskog društva. Potrebno je razvijati zajednicu dostojanstvenih i posvećenih nastavnika i tolerantnih, aktivnih, slobodnih i kreativnih učenika.
Preduslov za ovo je obezbeđivanje finansijskih sredstava kroz povećanje procenta izdvajanja iz BDP-a i odgovarajući model upravljanja u sistemu obrazovanja. Potrebno je besplatno, kvalitetno i obavezno: predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje. Poboljšanje uslova rada i materijalnog statusa zaposlenih i fokusiranje na razvoj znanja i kompetencija za 21. vek kod učenika. Za sve ovo je potrebno doneti set zakona i promeniti dosadašnju obrazovnu praksu iz korena. Uz jaku političku volju i posvećeni rad u budućnosti moguće je vratiti srpsko obrazovanje u ravan evropskih država gde i pripada.
__________________________________________________________
Tema je izuzetno aktuelna i preko je potrebno da se sva ovakva pitanja iznesu u janost i započeti širu javnu raspravu da bi se jasno iskristalisali problemi.Zatim doneti zakonski oročena i obavezujuća pravila koja se moraju sprovoditi dosledno. Problemi su očigledni.Pa tek onda izvršiti opštu reformu svih državnih sektora. Od zdravstva, školstva, policije, vojske, javnih preduzeća, sudstva, administracije, da bi konačno izgradili zdravu i funkcionalnu državu!
Mislim da će ta reforma i ozdravljnje duštva ići teže nego rešavanje problema Kosova. Jer Kosovki problem se rešava globalno pod pritiskom stranih sila. Dok unutrašnja reforma države je lično naš problem koji mi sami ne možemo lako rešiti, jer je mnogo ličnih interesa kojih se upravo ti koji to rešavaju neće odraći svojih nezakonito stečenih privilegija. Nepravilnosti i društvenih devijacija se za ovih 30 godina toliko nagomilalo da je gotovo nemoguće da se otklone mirnim i razumnim reformama!
Za ovo što pišem imamo lep i nažalost užan primer slučaja Đinđić. On je pokušao reformu društva i države ali epilog je po njega tragičan. Znamo kako je ON završio i reforme su zaustavljene a mi smo nastavili da tonemo u propast.
Koje su tačno reforme zaustavljene? Školstva, finansijskog sektora, sudstva, privatizacije? Dajte ljudi, ne zamlaćujte se glupostima.
Odgovor za Nikolaj Ivanovič Buharin
Vlada Zorana Đinđića oformljena je 25.01.2001. nakon prevremenih parlamentarnih izbora. Ona je efektivno trajala tek dve godine i mesec dana. Ovo je bilo previše kratko vreme da bi se osmislile i sprovele sve neophodne reforme.
Đinđićeva Vlada postavila je temelje za uspostavljanje tržišne privrede i razvoj.
I pored svih zamerki onoj Vladi, mora joj se priznati da je u veoma kratkom roku izvela veliki broj nepopularnih reformi koje su omogućile razvoj privrede i rast životnog standarda stanovnika.
U to vreme Srbija je ponovo postala deo sveta, a plate su u realnim iznosima brzo rasle: 16% (2001), 30% (2002) i 14% (2003).
Bio je u stalnim političkim sukobima sa predstavnicima prethodnog Miloševićevog režima, organizovanim kriminalom i trvenjima unutar svojih redova preširoke koalicije.
To su fakti ma koliko ga mi ignorisali-
Treba pod hitno uvesti obavezno korišćenje bubica i mobilnih telefona u školama, posebno na kontrolnim i pismenim zadacima, pri čemu oni koji diktiraju rešenja i odgovore preko bubica moraju da budu prijavljeni kao preduzetnici i da plaćaju porez državi!
Na fakultetima uvesti mogućnost „zamene“ na polaganju kolokvijuma i ispita, što podrazumeva da student može da pošalje nekog drugog da polaže umesto njega, ali uvesti ograničenje da jedan „zamenik“ može da polaže samo umesto jednog studenta. Doneti zakon o vođenju evidencije o „zamenicima“ i za koga polažu ispit, i naravno uvesti taksu na evidentiranje „zamenika“ u iznosu od najmanje 200.000 dinara godišnje, s tim da se u tom slučaju ukida školarina za samofinansirajuće studente.
Potom zakonom predvideti obavezu da svaki fakultet ima pravilnik o literaturi, kojim će biti propisano da za svaki predmet postoji odgovarajuća dopunska literatura u kojoj se na svako moguće pitanje na kolokvijumu ili ispitu daje odgovor ne duži od 2 rečenice ili ukupno 23 reči, pri čemu se na kolokvijumima i ispitima ne smeju davati pitanja koja nisu data u toj dopunskoj literaturi niti se ima pravo zahtevati da odgovori budu detaljniji i obimniji od onih u toj dopunskoj literaturi.
Ovim bi se uveli precizno definisani standardi u visoko obrazovanje, što bi za posledicu imalo povećanje uspešnosti studiranja kod većine studenata, skraćivanje trajanja studija, povećanje prosečne ocene ostvarene tokom studiranja, i na kraju povećanje procenta stanovnika sa završenim fakultetom, čime bi Srbiji značajno porastao ugled u svetu i time zainteresovanost stranih investitora za pokretanje poslova u Srbiji koji zahtevaju znanja i veštine stečene na našim fakultetima.