Mala matura na nivou prošlogodišnje
Na testovima od 20 pitanja, mali maturanti u proseku su imali između 10 i 12 tačnih odgovora, pokazuju preliminarni podaci Ministarstva prosvete. Od maksimalnih 40 bodova na sva tri testa jedva da su prešli polovinu, odnosno prosečan rezultat im je 22,1 poena.
U Ministarstvu prosvete naglašavaju da su osmaci, njih 71.099, u proseku na nešto više od 50 odsto zadataka dali tačne odgovore. S obzirom na to da većina đaka ima u knjižicama odličan uspeh i da je svaki sedmi nosilac Vukove diplome, mogli bi se očekivati i bolji rezultati, mada su ovogodišnji na nivou prethodnih generacija.
Na testu iz maternjeg jezika bilo je najviše tačnih rešenja – 11,8 od 20, sledi kombinovani na kome se ocenjivalo znanje fizike, hemije, geografije, istorije i biologije sa 11,02, dok je matematika đacima godinama najveći kamen spoticanja, te su tako od 20 zadataka u proseku 10,5 uradili tačno.
U poređenju sa prošlogodišnjim završnim ispitom, učenici su sada na kombinovanom testu uradili u proseku zadatak i po manje, srpski je na istom nivou, dok je matematika malo iznad proseka iz 2018. godine kada su imali 9,95 tačno rešenih zadataka.
Ocena je malo vise od dvojke.Odakle one silne petice,gde je to znanje?
Šta kažu nastavnici,da li su zadovoljni svojim učenicima,kojima su podelili tolike petice? Šta kaže popečitelj,ako zna koliko ima odlikaša,a uspeh na maturi jedva „dva plus“? Da li će neko kontrolisati rad prosvetnih radnika i plaćati ih prema ZNANJU DECE,a ne prema podeljenim peticama? Očigledno je da se mora napraviti razlika u platama,ali to treba neko i da kontroliše.
Koja je to petica,kada spremas dete privatno i ono dobije tako malo poena? Prava petica prelista malo udzbenike da se podseti,radne malo matis i gotovo.Cast izuzecima.
Sta si kad polozis Malu maturu? Ovakvim nacinom ocenjivanja,deci treba postaviti limit za odredjene skole.Zna se koliko ya gimnaziju,tehnicku,medicinsku,ekonomsku.Za zanate-ukinuti.Treba polagati prijemne ispite,za odredjene skole.Ko zna,zna,pa nek se roditelji misle da li ce raditi sa decom ili vrsiti pritasak na nastavnike za petice.
Ovakvim kampanjskim pripremama za mature i prijemne ispite ne dobija se ništa, takvi nikad neće postati stručnjaci.
Da li će sutra na poslu tako da se po 3 meseca kampanjski spremaju za jedan radni dan na poslu?
Drugi problem našeg obrazovanja je to što nije odvojeno ono što je najvažnije od onog što je manje važno. Često se dešava da je deci teža geografija nego matematika, jer je nastavnik ili profesor težak i umislio je da je njegov predmet najvažniji na svetu.
Zato treba reformisati škole tako da od 5. razreda postoji grupa od nekoliko obaveznih predmeta, a da svi ostali budu izborni. Pa neka onda neki nastvnik geografije ili biologije vidi šta će kad se pročuje da ima kriterijume kao da će sva deca studirati geografiju ili biologiju, pa sva deca odaberu neke druge predmete.
Naravno, sprečiti po svaku cenu da nastavnici privlače učenike da biraju njihove predmete tako što će imati nizak kriterijum.