Ministar prosvete protiv da Čačak dobije univerzitet

Inicijativa da Čačak postane univerzitetski centar nije za sada dobila „zeleno svetlo” prosvetnih vlasti. Kako „Politika” nezvanično saznaje, ideja o univerzitetu u Čačku kao devetom državnom univerzitetu u Srbiji bila je jedna od tema razgovora ministra prosvete dr Srđana Verbića i gradonačelnika Čačka Vojislava Ilića.

Međutim, Verbić je vrlo jasno rekao da problem Srbije u ovom trenutku nisu privatni fakulteti, već loši državni, koji su veoma skupi, a koji su autonomne ustanove, nad kojima Ministarstvo nema ingerencije u tom delu.

– Najviše što možemo da uradimo u ovom trenutku jeste da stanemo sa pravljenjem novih univerziteta. Iako postoje gradovi koji bi takođe hteli da postanu univerzitetski centri, za sada te ideje ne možemo da podržimo dok se ne donese dokument u kojem će se vrlo jasno definisati kako se finansira visoko obrazovanje i gde tačno idu pare – rekao je ministar prosvete.

Prva obećanja gradskog rukovodstva da će Čačak dobiti treći fakultet i postati univerzitetski centar potiču još iz 1996. godine. Od tada pa do danas na svim izborima, kada se govori o obrazovanju – to se ističe kao glavni prioritet. Želja da Čačak postane univerzitetski centar predviđena je i Strategijom razvoja grada iz 2005. godine, a za nju su se zalagali i nekadašnji i aktuelni gradonačelnik, iz redova Nove Srbije.

Oko ove ideje u Čačku su se složile i demokrate i socijalisti (bar dok je ministar bio Žarko Obradović), ali i aktuelna vlast. Ono što je zajedničko za sve koji Čačak vide kao univerzitetski centar jeste da je ovo pitanje od suštinske važnosti za opstanak grada i zaustavljanje daljeg odliva mladih i obrazovanih.

Verbiću je rečeno da u ovom gradu postoje odlični resursi počevši od tradicije visokog školstva u Čačku od 1960. godine, pa do današnjih Fakulteta tehničkih nauka, Agronomskog fakulteta i Visoke škola tehničkih strukovnih studija gde trenutno studira više od 4.000 mladih. U ovom gradu postoji i Studentski centar u okviru koga su studentski dom i restoran.

Ukoliko bi se ovoj akademskoj zajednici priključili još ekonomski fakultet i fakultet muzičke umetnosti, ukupan broj studenata povećao bi se na više od 5.000, zaposlili bi se novi profesori, službenici, tehničko osoblje… Na taj način bi se, uvođenjem sva tri naučna polja, stekli i zakonski uslovi za osnivanje univerziteta.

Kako je u jeku prošlogodišnjeg upisa objašnjavao Dragan Brajović, zamenik direktora Visoke škole tehničkih strukovnih studija, inače prvi čovek demokrata u ovom gradu, ideja o otvaranju ekonomskog fakulteta i fakulteta umetnosti dolazi iz realnih potreba mladih.

On kaže da između 400 i 500 učenika završnih razreda godišnje u Čačku upiše neki od smerova ekonomske struke na školama koje ovde imaju centre koji rade bez akreditacije. Zaključak je – ponuditi im zvanični ekonomski fakultet koji bi bio stacioniran u Čačku.

Na ovu inicijativu u Komisiji za akreditaciju i Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje sumnjičavo odmahuju glavom, jer bi ovakva odluka otvorila „Pandorinu kutiju” i zahteve da svaki grad u Srbiji postane univerzitetski centar.

U Srbiji trenutno radi 19 univerziteta: osam državnih i 11 privatnih, međutim, nemaju svi odobrenje Komisije za akreditaciju, što budući brucoši mogu da provere i na sajtu Komisije (www.kapk.org), u njihovom Vodiču za brucoše.

Krajem decembra prošle godine uručena su rešenja za prvih 10 univerziteta koji su prošli kroz ponovno „sito i rešeto” Komisije za akreditaciju, za period od narednih pet godina.

Ono što do sada nije bilo sporno sa ovim dozvolama, jesu državni univerziteti – Republika je osnivač univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Prištini (sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici), Državnog univerziteta u Novom Pazaru, kao i Univerziteta umetnosti i Univerziteta odbrane.

„Zeleno svetlo” Komisije za akreditaciju do sada su dobijali i osam privatnih univerziteta, i to Megatrend, Singidunum, Privredna akademija, Edukons, Metropolitan, Union, Union „Nikola Tesla” i Evropski univerzitet.

Problema je bilo oko akreditacije Univerziteta „Alfa BK”, ali je on ipak dobio dozvolu krajem 2014. godine. Univerzitet lepih umetnosti i Univerzitet u Novom Pazaru za sada imaju samo rešenje o odbijanju akreditacije iz 2011. godine.

To međutim ne znači da oni nemaju dozvolu za rad, kako su nam objašnjavali više puta rukovodstva ovih ustanova: oni su počeli sa radom po odobrenju prosvetnih vlasti, ali nisu uspeli da ispune standarde Komisije za akreditaciju.