Prethodni članak
Molba ministru prosvete
Група чачанских родитеља најмлађих ученика обратила се отвореним писмом министру просвете са молбом да се остави могућност избора да њихова деца уместо обавезног одласка у школу у новој школској години прате наставу од куће.
Као оправдани разлог за овакав захтев наводе да се ради о родитељима који су хронични болесници, па би одлазак деце у школу могла бити потенцијална епидемиолошка опасност за њих.
Ево шта су родитељи навели у свом допису министру:
Поштовани и уважени господине Шарчевићу,
Молимо Вас да још једном размотрите одлуку у вези обавезног поласка најмлађе деце у школу 1. септембра 2020. године и да оставите могућност, односно, алтернативу за родитеље који су хронични болесници, или чија деца болују од хроничних болести да се определе за наставу од куће.
Уколико не оставите могућност онима чији је имунитет ослабљен да се школују од куће, уверени смо да ће таква одлука са собом донети катастрофалне последице.
Још једном молимо Министарство просвете, науке и технолошког развоја да изнађе модел који неће приморавати сву најмлађу децу да од 1. септембра крену у колектив, већ да полазак у колектив буде опција за оне који то желе и који смеју да се на то усуде.
Многим породицама чији су чланови хронични болесници ова опција наставе на даљину може бити спас од сигурне смрти.
Не дајте да деца постану СИРОЧИЋИ!
У уверењу да ћете донети исправну одлуку и сачувати животе као и кредибилитет Министарства просвете, науке и технолошког развоја,
Срдачно Вас поздрављамо,
Забринути родитељи
__________________________________________________________________________________________
Apsolutno podržavam da se ostavi mogućnost izbora pogotovu u situacijama kada su deca hronični bolesnici, a i kada su roditelji hronični bolesnici. Molim roditelje da ostave neki kontakt kako se pridružiti inicijativi?
Najbolje bi bilo da deca ne idu u škole više uopšte. Neka gledaju klipove na ju tjubu o stvarima koje ih interesuju, a socijalnu inteligenciju neka razvijaju sa baka prasetom. Rodotelji koji nisu neka se odmah učlane u SNS i u pristupnici da naglase da to čine u ime maloletnog deteta do njegovog punoletstva. I rešen problem. Gde da idu do škole, pa zamislite, mogu kola da ih udare na putu do tamo, ili napadne besan pas.
E, vala si i u pravu. Naši preci nisu imali ni 4 razreda osnovne škole, pa su na radnim akcijama brže probijali tunele nego ovi danas sa modernim mašinama.
A nešto manje od 100 godina pre tih radnih akcija, pruga Beograd – Niš izgrađena za 3-4 godine, doduše uz najveću korupciju u istoriji Srbije, a ovi danas za to vreme uz moderne mašine ne mogu da urade ni rekonstrukciju pruge Beograd – Novi Sad.
Ionako vidimo da deca ne plaču za školom, nego za baka prasetom (namerno malim slovima), možda slično ovoj peticiji, da deca pišu ministru da se u školski program uvrste sabrana dela baka praseta?
A valjalo bi posle letnjeg raspusta anketirati decu koja su završila osnovnu i srednju školu, a pitanja da budu u vezi elementarnih stvari koje su deca morala da nauče u školi, pa da vidimo šta im je ostalo u glavama posle tih silnih časova, pismenih i kontrolnih vežbi u usmenih odgovaranja.
U nekim zemljama prestaju sa kvantitativnim ocenjivanjem dece i ukidaju praksu međusobnog poređenja dece po kvalitetu znanja, posebno u nižim razredima osnovne škole, a kod nas pojedini roditelji vrše nenormalan pritisak na nastavnike da njihova deca imaju petice.
Zato ukinuti kontrolne, pismene, usmene, ocene, ukinuti planiranu nacionalnu maturu, ali zadržati prijemne ispite na fakultetima.
Pa neka deca blese 12 godina u osnovnoj i srednjoj školi, nema tih para kojima se posle privatnim časovima može nadoknaditi propušteno.
Ali će zato ona normalna deca, koja hoće sutra da studiraju tehniku moći da se odmore od hemije, geografije ili istorije, a ona koja hoće da studiraju društvene nauke, mogu da se odmore od matematike, hemije, fizike ili biologije, i posvete se društvenim naukama.
Ovako, 12 godina se deca satiru u školi učeći sve što je zamislio neko ko je jedva prošao kroz školski sistem, a ima privatnu školu u kojoj je deci ‘ladovina u odnosu na ove državne škole, a efekat je za većinu dece na kraju NULA.
Većinu onih koji su završili osnovnu školu da sad pitate koje godine je bio Kosovski boj, neće znati, kao ni mnoge osnovne stvari iz te matematike, fizike, hemije, biologije, istorije, geografije, književnosti, engleskog jezika, muzičkog, likovnog… jer deca uče danas za sutra, odgovaraju neku oblast i dobiju ocenu, to brišu iz glave da oslobode prostor za novo gradivo, i tako u krug.