Prethodni članak
Na Agronomskom slobodno 68 mesta na budžetu
Objavljeno 30/08/2020
Na Agronomskom fakultetu u Čačku, u utorak i sredu biće organizovano prijavljivanje kandidata za drugi upisni krug u vremenu od 08:00 do 14:00 časova. Za upis na prvu godinu studijskih programa ostalo je 68 slobodnih mesta na budžetu.
Najviše slobodnih mesta ima na smeru Opšta agronomija 22, Zootehnici 20, Voćarstvu i vinogradarstvu 16, a na Prehrambenoj tehnologiji sedam.
Takođe, predviđeno je po jedno mesto na budžetu za studenta sa invaliditetom, zatim romske nacionalnosti, kao i državljanina Srbije koji je srednju školu u školskoj 2019/2020. završio u inostranstvu.
Za upis na sve studijske programe polaže se prijemni ispit iz jednog od predmeta, po slobodnom izboru kandidata, i to: biologija ili hemija.
Polaganje prijemnog ispita zakazano je za 4. septembra u 10:00 časova, a istog dana biće objavljena preliminarna rang lista.
Konačna rang lista biće poznata 7. septembra, dok će dva dana kasnije, u vremenu od 08:00 do 14:00 časova biti upis primljenih kandidata.
Počeo drugi upisni rok na fakultetima
Pa oni na pojedine smerove nisu upisali ni jednog brucoša! Miloševiću je do sada glavni problem bio Gargamel koji ‘rastera’ studente, kad ono međutim. Izgleda kod ‘naopakog’ Komite bilo mnogo više studenata nego kod Malog Toma zvanog Špringer impakt faktor!
Pa kad su napravili studijske programe forme radi, a ne prate trendove i zahteve tržišta.
Šta će nam inženjeri za voćarstvo, kad nemamo kalemara i rezača, nema ko da radi u tim voćnjacima, deca većine voćara su otišla u druga zanimanja jer u tom poslu ne vide budućnost, tako da ćemo za koju deceniju ostati i bez ovih voćnjaka koje imamo. U tom svetlu studenti ne vide nikakav interes da studiraju bilo šta u vezi sa poljoprivredom.
Zamislite fakultet na kome u prvoj godini učite kako se seje luk i kojim vrstama đubriva se đubri, a u praksi uzgajanjem luka se bave oni koji nemaju ni 3 razreda osnovne škole i kojima nije potreban fakultet da bi radili taj posao.
Najveća propast za voćarstvo i generalno poljoprivredu u Čačku je to što po starom srpskom običaju nema saradnje onih u čijem interesu bi bilo da sarađuju, u ovom slučaju Instituta za voćarstvo i Agronomskog fakulteta.
Umesto da u Čačak dolaze studenti iz celog sveta na master i doktorske studije iz oblasti voćarstva, obe institucije idu polako ka konačnom gašenju. A u Srbiji kad jednom nešto ugasite, više se nikad neće ponovo pokrenuti, jer više nema „budala“ koje će da se bore za opštenarodne interese, ko ima volje i snage da radi, pre će otići u inostranstvo nego da se u Srbiji bori sa vetrenjačama.
Ko ostane poslednji na Agronomskom, nega izgasi svetlo…