Na tržištu nema zanatlija, a učionice na zanatskim smerovima prazne (VIDEO)

Danas je teško u celoj Srbiji naći molera, električara, tesara ili vodoinstalatera.  Prema podacima Privredne komore, Srbiji nedostaje čak 90.000 kvalifikovanih majstora.  Iako mogu dobro da zarade čak i ovde, učionice u zanatskim školama u Srbiji gotovo su prazne. Zbog toga su pojedine firme biule prinuđene da same počnu sa obukom majstora.

Alfaco inžnjering je firma koja se bavi projektovanjem i izvođenjem termotehničkih instalacija. Da bi uspešno obavili posao potrebni su im majstori širokog spektra zanimanja. Medjutim nije ih bilo lako naći, a tako je i danas. Zbog toga su bili prinuđeni da sami počnu sa obučavanjem radnika. Potrebna je bila samo volja i želja da se nauči.

„Uglavnom u poslednje vreme smo zapošljavali radnike iz susednih opština, konkretno iz lučanske. Došla su tri momka iz te opštine. Njih smo primilii i oni polako uče posao i da ih oblikujemo kako nama odgovara, da uče od naših starijih majstora jer smatramo da je to najbolji put za dugoročan rad„, kaže Milan Bojović iz firme Alfaco inženjering.

A majstori su se nekada stvarali u ovoj školi, gde je postojao veliki broj zanatskih smerova. Zbog malog interesovanja danas je opstalo tek nekoliko, uglavnom vezanih za autoindustriju. Po mišljenju dirktora Mašinske škole za to je više razloga, počev od kraha velikih sistema, do sve manjeg broja učenika i pogrešne upisne politike.

„Zbog sankcija i rata propale su velike firme što se odrazilo na zanatske smerove u našoj školi, pa je taj zanatski deo stagnirao i zatvoren. Uticalo je i smenjenje populacije. Sve je manje učenika, a ove godine u Čačku osnovnu školu završava 150 učenika manje, što znači pet odeljenja manje na nivou srednjih škola. Dosta se lako dolazi do 50 bodova što je uslov za upisivanje četvrtog stepena. Propagira se i upisivanje učenika u gimnazijama, sa druge strane tu su i informacione tehnologije koje su danas atraktivne. Većina učenika pokušava da upiše četvrti stepen, iako imamo velike potrebe firmi za zanatskim radnicima„, kaže direktor Mašinsko-saobraćajne škole Mirko Lazović.

Svesni problema, škole i privreda poslednjih godina otvaraju dualne smerove gde se praksa obavlja u samim firmama koje imaju obavezu da obezbede određena primanja učenicima i pokriju troškove dolaska i toplog obroka. Na obučavanju rade iskusni majstori. Jedan od njih je i  Desimir Stevanetić koji je zanatsku školu završio u Novoj Varoši. Kaže da je za obuku potrebno dosta strpljenja i rada, jer deca nisu stekla radne navike kroz školu.

„Dolaze nam mladi ljudi iz škole. Iznenađen sam da malo znaju. Kako prolaze kroz školu ne znam, kako dolaze do diploma, da li nešto nauče ili ne. U moje vreme pre podne smo išli u fabriku na obučavanje, a posle podne u školu. Svaki dan je tako bilo. U fabrici smo morali da slušamo, da radimo. U prvoj godini sam polagao majstoru, u drugoj godini majstor je pomagao meni, a u trećoj godini ja sam samostalno radio. To je bilo tako, moralo je da bude tako„, priseća se Desimir Stevanetić.

„Kao društvo treba da učinimo da se rad više ceni. Na tome svi moramo da radimo, od škole, porodice, celog društva. Privrednici imaju potrebu za kadrom, hoće da finansiraju, hoće da pomognu učenicima. Imaju razne načine i žele da ih zadrže ako se učenici pokažu šta znaju i umeju. Ima dosta dobrih zanata, dobrih firmi u Čačku sa izuzetnim uslovima za rad i poslovanje, tehnologija je napredovala i očekujem da se situacija polako menja„, kaže direktor Mirko Lazović.

Medjutim, i pored novih smerova direktori ne očekuju da će biti promena i većeg interesovanja za zanatske smerove. Kako navode, osnovnu skolu završava oko 56.000 učenika dok je slobodnih mesta skoro 20 hiljada više pa je velika verovatnoća da će smerovi sa trećim stepenom i ovaj put ostati bez učenika.