Neće pravnike sa privatnih univerziteta

Studenti koji završe većinu privatnih pravnih fakulteta, akreditovanih kod Ministarstva prosvete, nemaju pravo da se upišu u imenik pripravnika, da odrade pripravnički staž i posle se upišu u imenik advokata u Beogradu, a u nekim slučajevima ni u Vojvodini.

Ovo ne važi za regionalne advokatske komore Čačka, Šapca, Kragujevca, Niša, Požarevca i Zaječara, koje prihvataju diplome svih fakulteta koje priznaju Ministarstvo prosvete i Ministarstvo pravde prilikom organizovanja pravosudnih ispita.

Uprkos tome što se jedan broj svršenih pravnika sa privatnih fakulteta žalio na odbijenice Advokatske komore Beograda Komori Srbije, i što je ova poništila prvostepeno rešenje AKB, situacija se nije promenila.

Sporovi su stigli i do Upravnog suda, koji je u više navrata doneo odluku u korist svršenih studenata i naložio komori da im u roku od mesec dana omogući da polože zakletvu pripravnika. AK Beograda, ipak, ne odstupa.

Zakon o advokaturi propisuje uslove pod kojima neko može biti upisan i u imenik pripravnika i u imenik advokata. Osnovni uslov je da kandidat ima diplomu pravnog fakulteta, a ne ustanove koja u svom nazivu ima više društvenih oblasti, kaže predsednik AK Beograda Slobodan Šoškić.

Kako kaže Šoškić, u praksi vlasnici diploma su diplomirani studenti npr. prava i bezbednosti. Za AKB oni nisu diplomirani pravnici.

U Advokatskoj komori Vojvodine kažu da oni još nemaju jedinstven stav i da svaki slučaj razmatraju pojedinačno. Tako su nedavno odbili zahtev za upis dva pripravnika koji su završili Megatrend (sadašnji Džon Nezbit).

Iz ovih komora tražili su od Ministarstva prosvete da im dostavi spisak akreditovanih pravnih fakulteta i dobili listu od pet državnih: u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Prištini i Integrisani univerzitet iz Novog Pazara.

Ministarstvo je reklo da postoje i fakulteti koji imaju akreditovane studijske programe prava, ali država ne kaže da su to pravni fakulteti. Neki od njih nemaju rimsko, a drugi krivično pravo, upozorava Šoškić.

I iz AKB i iz AKV poručuju da su komore poslednja stepenica koja treba da proveri da li je kandidat dostojan da nekoga zastupa. U preostalih šest komora veruju da AK nisu te koje treba da određuju sudbinu pripravnika, kada već postoje akreditacije koje je dala država.

Izvor: Novosti