Novi zakon pojašnjava oko 2.000 fakultetskih zvanja
Studiranje po Bolonji, čije je uvođenje počelo 2005. godine, dovelo je do toga da Srbija ima više od 2.000 nejasno definisanih kvalifikacija diplomiranih studenata fakulteta i visokih škola. To znači da poslodavac, na osnovu diplome, jednostavno ne zna kakva se znanja kriju iza fakultetskog zvanja i za šta je kandidat za posao stručan. Posle gotovo deceniju čekanja, za koji dan se očekuje usvajanje zakona kojim se preciziraju kvalifikacije koje studenti i đaci stiču u školama i na fakultetima u Srbiji, ali i kroz razne vrste neformalnog obrazovanja i obuka, organizovanih van republičkog prosvetnog sistema. Doskoro nejasna domaća fakultetska zvanja postaće „vidljiva” i u evropskim državama, s obzirom na to da je donošenje ovog pravnog akta, kako nezvanično saznajemo, Evropa budžetski podržala, jer će njim nacionalni okvir kvalifikacija konačno biti usklađen sa evropskim okvirom.
– Konačno definisani nacionalni okvir kvalifikacija doprineće i mobilnosti domaće radne snage, odnosno otvoriće mogućnosti da naše diplome budu prepoznate i u inostranstvu, pri čemu će omogućiti da predstavnici privrede i obrazovnih institucija učestvuju u kreiranju novih kvalifikacija u zemlji – rekao je juče u Narodnoj skupštini Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, predstavljajući Predlog zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija.
Ministar Šarčević govorio je o još dva prosvetna zakona koji se od ponedeljka nalaze pred poslanicima – o Predlogu zakona o udžbenicima i Predlogu zakona o prosvetnoj inspekciji.
Navodeći široku definiciju udžbenika iz novog zakona, u kojoj se on opisuje kao osnovno sredstvo u nastavi, ali dato u bilo kom obliku, ministar je istakao da se time omogućava uvođenje elektronskih udžbenika. U toku je, najavljuje, donošenje standarda za digitalne udžbenike i izmena plana školskih knjiga, koja se prvenstveno odnosi na gimnazije, kao i prvi i peti razred osnovne škole. Digitalizacija učenja za ministra prosvete znači i „jeftinije, pravednije, dostupnije i funkcionalnije obrazovanje za sve učenike”.
Šarčević je objasnio da su predlogom zakona precizirani rokovi za podnošenje i odobravanje udžbenika, kao i mogućnost njihovog nabavljanja putem đačke zadruge, „što bi ukinulo sivo tržište, razne posrednike i samim tim uticalo na formiranje povoljnije cene”.
– Distribucija udžbenika putem đačkih zadruga trebalo bi da snizi njihovu cenu od naredne školske godine. Distributeri koji ih prodaju uzimaju rabat 30 odsto, a on će biti prepolovljen ukoliko narudžbine budu išle putem đačkih zadruga, u školama koje ih osnuju – pojasnio je za naš list ministar Šarčević.
On je najavio da će stupanjem novog zakona na snagu udžbenike moći da prodaju i izdavači koji ne pređu cenzus od pet odsto škola zainteresovanih da od njih kupuju knjige. Ovo je uvedeno još aktuelnim zakonom o udžbenicima iz 2015. godine. Pomenuta odredba, nezvanično saznajemo, dovela je do toga da Zavod za udžbenike i nastavna sredstva ne bude na spisku odobrenih izdavača. S druge strane, Zavod je imao obavezu da izdaje ne baš isplative niskotiražne udžbenike, u koje spadaju knjige na jezicima nacionalnih manjina, prilagođene deci sa posebnim potrebama, kao i one za srednje stručne škole. Novi zakon će i to promeniti, jer je Šarčević najavio da ovaj akt predviđa formiranje centra za niskotiražne udžbenike. Ovaj centar štampaće niskotiražne knjige uz dodatna sredstva Vlade Srbije i novcem iz fonda u koji su izdavači obavezni da uplaćuju dva odsto od zarade na školskim štivima.
Ministar je pojasnio da ostaje obaveza četvorogodišnjeg korišćenja odabranih udžbenika, ali je i dalje, u izuzetnim slučajevima, na predlog škole i uz pribavljeno mišljenje Ministarstva prosvete, moguće promeniti izabrani komplet. Ovaj izuzetak upravo će od septembra biti primenjen na komplete udžbenika za prvi i peti razred osnovne škole, jer su izmenjeni nastavni planovi za prvake i petake, što nekim roditeljima i ne odgovara, jer njihova deca ne mogu da nasleđuju knjige, čime bi mogli da uštede novac. Šarčević je naveo i da se predlogom zakona ukidaju liste ocenjivača udžbenika, kao i da je precizirano ko može biti pregledač, kako bi se izbegao sukob interesa i sam proces izbora kompleta bio što transparentniji.
Govoreći o Predlogu zakona o prosvetnoj inspekciji Šarčević je istakao da je taj akt značajan zato što u jednom dokumentu objedinjuje sve odredbe o inspekcijskom nadzoru u prosveti. One su dosad bile razuđene u posebnim zakonima koji regulišu različite nivoe obrazovanja i vaspitanja.
– Ovaj zakonski predlog propisuje poslove prosvetnog inspektora, ali i ovlašćenja i poveravanje poslova inspekcijskog nadzora opštinama, gradovima, odnosno pokrajini. Takođe je predviđeno da ministar može da donosi rešenja kojima se utvrđuje broj prosvetnih inspektora u opštinama i gradovima. Predlog zakona propisao je i uslove za zapošljavanje prosvetnih inspektora koji obavljaju inspekcijski nadzor u prosveti – istakao je Šarčević, ne precizirajući da li je ova najava uvod u pojačanje inspekcijskih snaga.
Politika
Prvo donesu zakone kojim naprave nebrojene probleme, a sad se hvale izmenama zakona koje će te probleme rešiti. Pa što niste 2015. napravili zakon da valja?
Niste, jer vam nije u interesu, jer neko od tog dvocifrenog broja izdavača dobija procenat u džep!
Zašto ne napravite zakon da za jedan predmet u jednom razredu postoji samo JEDAN udžbenik, i to onaj koji je od svih izdavača najbolji?
Nekada je i Zavod za izdavanje udžbenika dobijao više predloga za određeni udžbenik, pa su recenzenti birali najbolji, ali su često pojedinci preko veze uspeli da proguruaju svoje delo (setimo se afere sa linkovima iz jednog udžbenika za informatiku) iako ono po kvalitetu ne zadovoljava ni minimum, a autori uopšte nisu stručni za tu oblast.
Međutim, cela šarada bi se zaustavila kada bi npr. za istoriju u 5. razredu postojao samo jedan udžbenik, ondaj koji je od svih izdavača najbolji. Tako bi svaki izdavač i dalje imao određen broj udžbenika (prodao bi npr. preko 60 000 udžbenika istorije za peti razred, ali ne bi možda imao udžbenik za geografiju jer nije bolji od udžbenika nekog drugog izdavača).
I takođe, ima li potrebe da se programi menjaju svakih nekoliko godina? Šta se to na svakih nekoliko godina toliko menja u geografiji, istoriji, biologiji, hemiji, fizici?