Odgovor na Otvoreno pismo premijera

У складу са Законом о јавним информацијама и медијима, молим Вас да овај одговор на писмо просветним радницима председника Владе објавите на истом месту или у истом термину на свом медију.

ОТВОРЕНИ ОДГОВОР НА ОТВОРЕНО ПИСМО ПРЕДСЕДНИКА ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Поштовани господине Вучићу,

Није ме гануло Ваше обраћање просветним радницима након што су наши синдикати обуставили штрајк.

После свих изјава Срђана Вербића кога сте Ви изабрали за министра, Ваше поруке делују цинично и изазивају горчину. Увредљива је Ваша захвалност за то што смо стали на половини пута и вратили се одакле смо пошли. Многи међу нама нису очекивали да је Ваша Влада спремна да иде подаље од границе разума, људског достојанства и незаобилазних потреба нашег образовног система.

Неки други, пре нас, остваривали су своје циљеве заузимајући путеве и кампујући на пругама. Ми нисмо хтели да блокирамо чак ни овакву малу матуру, монструозну творевину министара из неколико претходних влада, чије дело наставља и Ваш кабинет.

Ваш кабинет предузима завршну трансформацију наставника у чиновника, учионице у шалтер, наставе у управни поступак. Уместо да учимо ђаке, ми пишемо – планирамо, извештавамо, заводимо, бележимо, евидентирамо. Наша плата не зависи од напретка наших ученика, него од ажурног вођења документације.
Ђаци више не воле школу. Ко би је волео, поред застарелог школског програма са гомилом чињеница, наставника који грозничаво пишу уместо да објашњавају и вишеструким завршним испитима напорнијим од факултетских?

„Образовање је најјаче оружје, можемо га искористити да променимо свет“ – Нелсон Мандела

Све је изгубило сврху. Убили сте је Ви и Ваши претходници. На крају сте нам смањили плате, које су и иначе биле мање од најмање плате у омиљеним јавним предузећима.

Све Вам је прече од просвете. Ако мислите да грешим, погледајте још једном Буџет. Док сте смањивали износ за просвету, неком другом сте повећавали. Ти други су вам потребнији. Знамо зашто. То открива прави смисао мера штедње и реформе у целини.

Уколико заиста хоћете да учините нешто за просвету, онда учините ово:

1. смањите административног и осталог ненаставног посла најмање за 80%;
   2.омогућите вредновање наставничког рада искључиво према резултатима у остваривању образовних стандарда;
   3. признајте потпуну самосталност наставника у избору наставног програма приликом постизања стандарда знања;
   4. признајте потпуну самосталност наставника у планирању наставе, припремању за наставу и стручном усавршавању;
   5. хитно прилагодите образовне стандарде узрасту ученика, објективним потребама друштва и вредностима савремене цивилизације;
   6. хитно укините постојећи концепт завршног испита на крају основне школе;
   7. доведите наставника из школе у министарство и дајте му потребна овлашћења за свеобухватну, радикалну и брзу реформу просветног система;
   8. хитно обуставите све пројекте финансиране посредством Министарства просвете, науке и технолошког развоја који поскупљују просветни систем, увећавају просветну администрацију и намећу нове обавезе ученицима, њиховим родитељима и наставницима.

То је права лекција коју треба да научите из штрајка наставника. То су потези потребни наставницима, ђацима, родитељима, школству и друштву у целини. То су истовремено и моји штрајкачки захтеви.

Ја сам још у штрајку, до коначне победе!

Мидраг Рибић, професор српског језика
____________________________________________________________________________________