Olimpijada predškolaca: Neka druga priča

Олимпијада предшколаца одржана је 17. децембра у препуној „Борчевој“ хали.

Поред предивне организације, Олимпијада је и ове године показала све богатство и лепоту деце града Чачка и умешност њихових васпитача да их науче да покажу и истакну све оно што знају и умеју.

И док су игре биле у току, деца се такмичила а публика са трибина свим срцем навијала, један деда је ушао у халу и са једним једноставним транспарентом стао поред терена потпуно издвојен од остале публике, сам. На транспаренту, без икаквих украса, слика и сл. стајало је једно име исписано црвеним маркером:“НАТА“.

И иако је деда ризикивао своје здравље које му је већ пуно пута било теже нарушено, он је мирно стајао и подизао транспарент само онда када је приметио да унука гледа у његовом правцу. И док смо ми родитељи махали балонима у боји свог вртића, навијали  и уздизали високо натписе са називом истих, он је само стајао и гледао међу мноштвом предивне деце само једно, њу, Нату…

И није случајно то што је стао баш испод неке рекламе на којој је слика златне круне, јер, извињавамо свим драгим декама, овај деда је „цар“!

Ближе се празници и доба даривања… Да ли је потребна лутка, лопта или било која играчка поред старог дединог срца које  већ неко време куца „на пола“, а које је он даривао те вечери само њој. Својој унуци. Срце и љубав на дар, лепши поклон ниједном детету није потребан. Све друго је тренутно, пролазно. Мислимо о томе…

Марија Златић

___________________________________________________