Prethodni članak
Ormarićima protiv teških torbi
Iako se vec desetak godina govori o rasterećenju učenika, đačke torbe su sve teže i teže, zbog čega je zabeležen porast deformiteta kičmenog stuba kod dece. Kako bi pomogli deci u čačanskoj Osnovnoj školi „Milica Pavlović“ napravili su ormariće za odlaganje udžbenika i pribora koji se nalaze u hodnicima ispred učioniica. Sa druge strane, iz Ministarstva prosvete najavljuju novo rasterećenje učenika.
Iako težina đačke torbe, po preporuci Svetske zdravstvene organizacije, ne sme da iznosi više od 10 odsto telesne težine deteta, mnogi mališani nose znatno teže torbe. Kako su nam rekli učenici IV razreda OŠ Milica Pavlović, oni dnevno u školu ponesu i do 12 udžbenika, a težina ranca dostiže i 30 odsto njihove telesne težine. Kako bi im olakšali torbe, na inicijativu Saveta roditelja, obezbeđeni su ormarići koji se nalaze ispred učionica i gde učenici mogu da odlože udžbenike i školski pribor koji im neće biti potreban kući.
– Dnevno nosim i do 12 udžbenika. Torba mi je teška jer su knjige prilično velike i mislim da bi trebalo da se smanji njihov broj. Ormarići mi dosta pomažu, mogu da ostavim stvari da odmorim leđa, rekao nam je Luka Spasojević.
– Nosim oko desetak udžbenika i poprilično mi je teška torba. Malo sam dalje od škole, putujem sa Topalovog brda i torba baš oteža. Korisim ormarić i u njega odlažem knjige, radove iz likovnog i pribor za crtanje, kaže Milica Vasović.
-Ostavljam knjige u školskim ormarićima jer imamo veliki broj udžbenika. Zahvaljujućiormrarićima, uemsto desetak dnevno nosimoko 5-6 udžbenika, kaže Nemanja Jovanović.
-Nosim dosta knjiga u školu i poprilično mi je teška torba. Ormariće ne koristim zato što ga delimo nas tri pa nemamo mesta da stavimo knjige. Milim da bi trebalo da nosimo manje knjiga, smatra Teodora Vasović.
Ormarići su napravljeni zahvaljujući pomoći roditelja i sredstvima škole. Učitelj Goran Milisavljević kaže da đaci nose samo ciljane udžbenike i da su na taj način u mnogome olakšali đačke torbe.
-Ormariće smo uveli pre pet godina na inicijativu Saveta roditelja i nastavničkog veća. Učenici u velikoj meri koriste ormariće. Kao što znate, učenici imaju veliki broj udžbenika, iz srpskog jezika postoje četiri, iz matematike dva, iz prirode i društva takođe dva. Zahvaljujući tome što znaju šta će imati za domaći zadatak oni na osnovu oga i određuju koje će knjige nositi kući a koje će ostavljati u ormariće, objašnjava učitelj Goran Milisavljević.
I Ministarstvo prosvete je postalo svesno da je đačka torba sve teža i teža i najavljuju novo rasterećenje gradiva. Kako kaže pomoćnica ministra prosvete Vesna Nedeljković, radiće se na povezivanju gradiva između različitih predmeta.
Vesna Nedeljković
-Dugoročni plan je da deca zaista budu rasterećena i to otvaranjem fioka u koje su sada upakovani predmeti. Na taj način doći će do rasterećenja sadržaja, deca će učiti a da nisu svesni da to čine. Proces učenja treba da se odvija a da dete nema stres i da ne mora da uči Kosovsku bitku samo iz istorije. Ona se može raditi kroz šest, sedam predmeta i ako se radi na taj način onda će učenicima doneti trajno znanje, smatra Vesna Nedeljković, pomoćnica ministra prosvete.
Iz godine u godinu, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, registruje porast deformiteta kičmenog stuba kod osnovaca. Prema tim podacima čak 30 odsto dece ima nepravilno držanje tela, a jedan od najozbiljnijih faktora rizika je preteška đačka torba.
super
lepo je kada prosvetni radnici imaju sluha za probleme dece ali je jadna drzava u kojoj roditelji moraju da iniciraju da se resi ocigledan problem.Mada sedeo sam u savetu roditelja u jednoj drugoj skoli gde predlog za ormarice nije ni razmatran.
A ZAŠTO IM TREBAJU KNJIGE U ŠKOLI? KSD TITA NIKO UČENIKE NIJE PITAO ZA KNJIGE, NISU MORALI DA IH NOSE, SAMO SU IMALI SVESKE ZA BELEŠKE , A MOGLI SU I DA NOSE SAMO JEDNU SVESKU….. NISU DECA IMALA ZDRAVSTVENIH PROBLEMA SA KIČMOM I DRŽANJEM TELA…… TADA NIJE BILO KOMPIJUTERA…… A SADA U DOBA IT TEHNOLOGIJA NOSE KNJIGE KO MAGARCI U RANČEVIMA….. DA SE PITAMO ZAŠTO????????
Moje dete je prvi razred. Ranac mu je samo od platna. Utorkom i cetvrtkom kada ima 5 casova, ranac je tezak 6 kg.
Koja kuknjava i razmazenost. Isli smo i mi u skolu, nosili u torbama i knjige i casopise i enciklopedije i sta nam je falilo? Najbolje da ukinu i skolu i knjige jer se neobrazovanom masom najlakse vlada.
Mi smo u skoli Dr Dragisa Misovic trazili jos pre 10godina ove ormarice a bivsi direkor skole je rekao da su to Beogradske novotarije ,tada je to u Beogradu inicirao Djilas pa je to tada kod njih moglo a kod nas ne boze.Evo vidi se da moze.Bravo za skolu Milica Pavlovic!
a šta trebaju školi ormarići kad deca ne uče po programu kao škole u beogradu, gde rade i domaće zadatke, uče kao u privatnim školama…. literatura tj. kjnige treba da se koriste kući a u školu se ide valja na p r e d a v a nj e…..nepotrbno je tegliti ranaceve, isti stvaraju zdravstvene probleme deci…..ormarići su nepotrebni po onoj narodnoj:
„videla žaba da se konji potkivaju pa i ona digla nogu..“
Ormarići nisu rešenje. Stvar je u tome da su deci knjige potrebne uglavnom kući, a ne u školi. Valjda bi u školi deca trebalo da slušaju predavanje nastavnika, a ne da čitaju iz knjige. Valjda zato nastavnici postoje, a ne da bi rekli deci odakle da uče. Udžbenik bi trebalo da služi samo detetu kući da proveri to što je zapisao i zapamtio na času. Tako da mi zaista nije jasno zašto nastavnici zahtevaju nošenje knjiga u školu. Možda da bi bili sigurni da su deca kupila knjige- tako dolazimo do toga da je poenta u tome da se knjige prodaju, odnosno profit izdavača, a za zdravlje dece koga briga. Što se tiče knjiga koje nose prvaci- one su potrebne i u školi, ali bi bilo mnogo bolje da se svaki od tih udžbenika podeli na nekoliko manjih, npr. 2. Tako bi deca nosila u 1.polugodištu jednu, u drugom drugu knjigu iz istog predmeta čime bi se teret smanjio za 40 %.