Prethodni članak
OŠ Vuk Karadžić dobija novi računarski kabinet
Objavljeno 17/04/2021
ОШ „Вук Караџић“ из Чачка је, у циљу унапређивања квалитета образовно – васпитног рада, 2020. године учестовала наконкурсу „Заједници заједно“компанијe НИС, на коме је и подржана са пројектом „Опремање кабинета за информатику и технику и технологију“.
Пројектом је планирано опремање информатичког кабинета новим рачунарима, као и набавка намештаја за кабинет. Вредност пројекта је 800.000 динара.
Реализацијом овог пројекта школа ће добити други савремени информатички кабинет који ће омогућити да се настава из информатике и рачунарства реализује на квалитетнијем нивоу. С обзиром да се дигитални уџбеници користе и за друге наставне предмете, нови кабинет ће се користити и за друге предмете.
Завршетак пројекта планиран је током маја месеца, када ће нови информатички кабинет бити свечано отворен.
Захваљујемо компанији НИС што је препознала потребе наше школе за побољшањем услова за рад свих њених ученика и наставника.
Krajnje je vreme, deca svaki dan idu u školu a nemaju računare.
A da, zaboravio sam da ne idu uškolu…
Za one mladje, a eventualno i starije koji citaju, morate da razumete nesto… Uvek se u PR tekstovima plasiraju vece sume. Da su mogli svotu novcu da izraze u Indijskim rupijima, izrazili bi je. Ovako, bedak je reci da je za ceo kabinet izdvojeno 6.800 EUR. Znaci, za obrazovanje dece, koliko jedna polovna Skoda Rapid u losijem stanju.
Koliko vidimo na slikama tu ima oko 20tak racunara. 6.800 EUR podeljeno sa 20, jednako je 340 EUR za svaki od racunara. Kvalitetan PC monitor kosta oko 150 EUR, kvalitetan mis i tastatura oko 50 EUR. Tako da ostaje 140 EUR za kuciste, napajanje, procesor, maticnu, memoriju, hard disk…
U ovu kalkulaciju NISMO ukljucili cenu „namestaja“, jak namestaj, al ajde. Uglavnom smatrajte da je kupljen bofluk i ne treba se ponositi ovim. Jadna deca… Jadna nasa prosvetna Srbija kada se sve zasniva na „poznavanje rada u Windowsu i Wordu“. Naucite decu da razmisljaju! Da naprave nesto!
A kad će da zakrpe rupe u učionicama?
Средином лимбурга месеца. Стрпите се!
Koliko vidim, ima oko 30 računara (nije 20-ak kao što piše „PametnomDosta“, ima 4 kolone po 6 računara, plus 3 koja se vide iza i verovatno još 2 ili 3 u desnom daljem uglu koji se ne vide na fotografijama, dakle 29 ili 30 računara, sa ili bez nastavničkog), ako su kupljeni kompleti sa monitorima, mišem i tastaturom, računajući i stolove bez onih stolica, proizilazi da je cena jednog kompleta manja od 30.000 dinara sa PDV-om.
Monitor može da se kupi i neki najjeftiniji, ima 21.5″ monitora za 7-8.000 dinara, ali računar da nije sa Celeron, nego bar sa Pentium procesorom, 4GB rama i SSD-om od 120 ili 240GB košta oko 30.000 dinara sa PDV-om. Dakle, za navedenu sumu nnisu mogli da kupe ni kućišta koliko-toliko normalnog računara za osnovno programiranje i rad sa Office programima.
Drugi problem našeg školstva je insistiranje na MS Office paketima, koji su komercijalni, relativno skupi, i vrlo malo se koriste u manjim firmama, jer inspekcije proveravaju legalnost programa i MS ima dogovor sa Vladom Srbije da ne ulaze u škole i proveravaju legalnost softvera, ali zato od te Vlade Srbije dobijaju redovno novac za razne projekte pa zato ne diraju obrazovne institucije, plus daju onlajn verzije bespltano za škole.
Međutim, mi učimo decu da koriste MS Office alate, a ne da razmišljaju i nauče da koriste bilo koji alat za kucanje teksta, tabelarne proračune i prezentacije. Tako dobijamo računarski nepismene i polupismene generacije koje čak ni u tom MS Word-u ne znaju da pravilno srede maturski rad, pa se postavlja pitanje čemu časovi iz tih predmeta?
U nekoj školi deca rade Photoshop, što podrazumeva pirateriju i znam nekoliko slučaja dece koja su sa krekovanom verzijom Photoshop-a pokupili ransomware i praktično ostala bez svih dokumenata na računaru. U nekoj drugoj školi nastavnik sa decom radi Gimp, koji je besplatan i sasvim dovoljan za tu oblast koja se obrađuje u okviru predmeta.
Dakle, hoće li neko u ovoj državi da se pozabavi ovom problematikom i da se jednom za svagda i u školama zabrani nametanje piraterije deci od strane pojedinih nastavnika? Hoćemo da sutra ta deca postanu neki programeri, dizajneri i slično, a u školi ih teramo da koriste piratizovan softver. Zašto bi sutra neko platio za njihovo delo, ako može po istom principu da skine sa nekog piratskog sajta?