Postizanje sreće preko mira u duši

“Zato, setite se da ste ljudi koliko se tome radujete, da ste ljudi koliko čujete glas moralnog razloga i da je vaša sreća spokoj vaše duše među prijateljima!”

U organizaciji književnog programa Doma kulture, u saradnji sa Unijom sindikata prosvetnih radnika Srbije i Gimnazijom, krajem decembra je u maloj sali promovisana knjiga “Lečenje Epikurom – Hedonizam u službi etike”, italijanskog filozofa Dijega Fuzaroa. Italijanski dnevnik “La Repubblica” objavio je da je Dijego Fuzaro “jedan od tri najmlađa evropska filozofa koji najviše obećavaju”, zajedno sa Tristanom Garsijom iz Francuske i Markusom Gabrijelom iz Nemačke. Wegovo istraživačko interesovanje je usmereno na istoriju filozofije i filozofiju istorije, s posebnim naglaskom na misao Fihtea, Hegela, Marksa i Đentilea, kao i prema nemačkoj “istoriji ideja”.

– S obzirom na to da je ovo dvanaesta u nizu knjiga koje izdaje Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije i da se mi već nekoliko poslednjih godina bavimo liberalizacijom obrazovanja, to praktično znači da pokušavamo da objasnimo na evropskom nivou šta se to dešava sa našom porodicom, sa našom školom, sa našim obrazovanjem i kako to možemo da popravimo. Spletom okolnosti došli smo do jednog Italijana, ili on do nas, koji se bavi upravo tom temom, a to je Dijego Fuzaro. Ove godine preveli smo prvu njegovu knjigu koja je dobila naziv “Lečenje Epikurom” i taj Epikur će, nadam se, možda pomoći nama (kao što je njima), da nam bude jasnije šta se dešava u Srbiji – rekla je Jasna Janković, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Veroučitelj Đorđe Petrović je napomenuo da je Dijego Fuzaro prijatelj i saradnik Unije sindikata još od 2017. godine, sa naučnog skupa u Beogradu:

– “Neoliberalni kapitalizam” samo je jedna od tema koja je obeležila našu saradnju. Budući da je autor više desetina knjiga, članaka i digitalnih kratkih zapisa (audio-video format), Dijego je rado podelio više od polovine svojih radova sa prosvetnim radnicima (Unijom), uz dozvolu za slobodno objavljivanje, odnosno štampanje. “Evropa ne postoji” je zbirka članaka objavljenih u listu “Pečat”, a poslednje takođe objavljeno na srpskom je naslov “Lečenje Epikurom”, 2018. godine.

Tekst je prevela mlada filozofkinja, docent etike dr Katarina Majstorović, koja je istakla da naziv knjige “Lečenje Epikurom – Hedonizam u službi etike”, nije prevodilačko, nego je autorsko rešenje. Dakle, ne odgovora onome što je sam autor smislio, ali odgovara duhu onoga što u njoj piše. “Podnaslov, koji je takođe autorski dodatak, “Hedonizam u službi etike”, koncizno iznosi suštinu Epikurove etičke pozicije – dakle, nije etika raskalašni hedonizam, već je hedonizam, koji se tiče katastematičkih zadovoljstava, tu da obezbedi primat moralnog razloga”.

Knjiga je prema njenim rečima jedan vodič za život, urađena da vodi priču kroz čitavu Epikurovu filozofiju i kroz kritiku njegove filozofije, ali poenta je angažovana filozofija, koju je Fuzaro zapravo plasirao i zbog čega je ona interesantna.

U predgovor srpskom izdanju dr Katarina Majstorović piše: “U delu koje je pred nama Dijego Fuzaro, italijanski super-star filozofije današnjice, kontinuirano preporučuje Epikura “kopernikanskim obrtom” koji je izveo, jer je filozofsku pažnju preusmerio sa objekta prema subjektu i njegovom životu. A jedini cilj života jeste postizanje sreće preko mira u duši. Dakle, najveće dobro jeste život. U njemu, istina o svetu i bogovima zanima nas samo ukoliko dopušta da je sreća moguća. Nauka ne reševa životne probleme, a uzećemo u obzir samo ona njena učenja koja doprinose opštem cilju, a to je postizanje sreće i mira u duši… Zato, setite se da ste ljudi koliko se tome radujete, da ste ljudi koliko čujete glas moralnog razloga i da je vaša sreća spokoj vaše duše među prijateljima! Hvala Dijegu Fuzaru za užitak koji nam je pružio, na putu ka filozofskom Vrtu prijateljstva!”

Profesor filozofije u Gimnaziji Dragan Matijević, odgovorni urednik, podseća da najveći deo ove knjige, deveto poglavlje, govori o prijateljstvu.

– Ustvari, sva ova priča, svo rešenje nekih problema, i u vreme Epikura, i u naše vreme, jeste naći prijatelja. Ja nisam shvatio to kao geslo. Naći prijatelja, znači naći bogatstvo. Ali, ono što je praktičan ukaz vama da bi se u životu izborili jeste da nađete prijatelja. Ovo što on govori jeste ustvari jedna apoteoza prijateljstva. Prijateljstvo kao vrednost je podignuto na božanski nivo. Ništa se tako vredno čoveku ne može dogoditi, kao naći prijatelja – istakao je profesor Matijević.

N. R.