Potrebno je celo selo da se odgoji jedno dete

Kao što stara afrička poslovica kaže: „Potrebno je celo selo da se odgaji čovek.“ A tema vaspitanja i obrazovanja dece biće centralna dok postoji ljudski rod. Možda je antički  filozof Platon to najbolje objasnio rečima: „Država neće mnogo izgubiti ako obućar nema pojma o svome zanatu – jedino će Atinjani biti loše obuveni. Ali, ako vaspitači omladine budu rđavo ispunjavali svoje obaveze onda će stvoriti pokoljenje neznalica i poročnih ljudi koji će upropastiti budućnost države.”

Ulaganje, materijalno i nematerijalno, u rani razvoj deteta, tema je koja se sve više nameće kako društvenim zajednicama u 21-om veku, tako i svakom roditelju pojedinačno. Svi pokazatelji, počevši od ekonomskih preko socijalnih, pedagoških i psiholoških, govore u prilog važnosti ranog uzrasta i razvoja kvalitetnog sistema vaspitanja i obrazovanja. Finansijske uštede koje se prave na duže staze mere se milionima evra, a socijalne i emotivne dobiti, kao i statistika kasnijih školskih i radnih postignuća dece koja su bila obuhvaćena predškolskim obrazovanjem od ranog uzrasta nepobitno pokazuju koliko nam je bitno da razvijamo ove programeda u njih uključujemo svu decu, posebno onu koja pripadaju najosetljivijim grupama.

ISPOD MININUMA:  U Srbiji je procenat dece iz seoskih sredina, dece romske nacionalnosti i dece sa smetnjama u razvoju koja pohađaju vrtiće u ranom uzrastu ispod minimuma, a to su upravo deca i porodice kojima je podrška najpotrebnija.

– Predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem postavljaju se temelji čitave buduće ličnosti.  Iako je porodica najvažniji agens primarne socijalizacije deteta, promene u savremenom društvu uslovile su potrebu da joj se pomogne u ostvarivanju ove značajne uloge. Od kvaliteta  ostvarene saradnje  predškolske ustanove i porodice zavisi uspešnost i dometi kasnijeg razvoja i učenja svakog pojedinca što je važno za čitavu društvenu zajednicu. Ova saradnja ima društveni karakter jer je staranje o razvoju i učenju mladih generacija od vitalnog značaja za napredak, pa i opstanak samog društva – istakle sustručne saradnice PU „Radost“, Zorica Lazović Pejović i Slađana Vasiljević.

Sistem rada predškolskih ustanova je složen i zahteva međusektorsku saradnju, ali njegovo uspešno funkcionisanje počiva pre svega na saradnji zaposlenih u vrtićima i roditelja dece koja ih pohađaju.

– Početni impuls svakako kreće od vaspitača u smislu kreiranja okruženja u kome će zajedno sa roditeljima diskutovati, promišljati i realizovati aktivnosti usmerene na ostvarivanje podsticajnih uslova za odrastanje dece. Roditelji treba da dobiju poruku da je njihovo mišljenje važno, da se poštuje i da odluke koje donosimo-donosimo zajedno. Preduslov svake saradnje, na prvom mestu je informisanje. Takođe, veoma je važno neposredno uključivanje roditelja u vaspitno-obrazovni rad. To ima pozitivne efekte jer tada roditelji bolje razumeju posao vaspitača, značaj i smisao podsticajne sredine, značaj boravka dece u vršnjačkoj grupi, interakcije i saradnje među decom – rekla nam je Sanja Pejoska, vaspitačica u PU „Radost“.

Važnost međusobne saradnje ističu i roditelji: “Deca veći deo dana provedu u vrtiću, sa vaspitačima, ponekad više nego sa roditeljima. Zato mi roditelji moramo njima dati informacije vezane za decu, koje su bitne i koje će njima biti od velike pomoći. Nekada će vaspitači kod deteta pre primetiti neke lepe ili loše stvari, koje mi kao roditelji možda ne vidimo. Samo saradnjom možemo pomoći detetu da prevaziđe trenutni „problem“ ili da razvije nešto lepo:lepo crtanje, sklonost ka sportu, muzikalnost…“, rekla nam je mama Jelena Raković.

– Uspešnom saradnjom roditelja i predškolske ustanove otvaraju se različiti načini uključivanja i prilagođavanja potrebama dece, mogućnostima roditelja i uvažavanja različitosti porodice, stiče se poverenje i poštovanje, stvaraju se prilike za  otvorenu  komunikaciju i dijalog, upoznavanje deteta van porodičnog konteksta  kao i usavršavanje roditeljskih veština – ističu stručni saradnici PU „Radost“.

Po njihovim rečima ova saradnja može ponekad biti dovedena u pitanje pod uticajem više faktora, među kojima su iodrživost saradnje i spremnost na kompromise i promene sa obe strane, ali dok postoji dijalog, postoji i napredak.

Dobra volja, zdrava atmosfera i usmerenost na zajednički cilj, a to je pravilan razvoj deteta, neophodni su uslovi za postizanje rezultata. Ako se to postigne, čak i nedostatak resursa sa kojima se na terenu i u praksi često susrećemo,postaje savladiva prepreka. Kada vaspitači i roditelji postanu tim i kada igraju u „istim bojama“ (ili u dečijem svetu šarama), nema tog zadatka koji je neostvariv, a deca su uvek na dobitku jer rastu u zdravoj, podržavajućoj i podsticajnoj sredini koja se zasniva na saradnji i uči ih istoj.

– Dobrom saradnjom svi dobijaju. Kada dete vidi da roditelji i vaspitači komuniciraju sa uvažavanjem, ono se oseća sigurno. Roditelj koji vidi zadovoljstvo svog deteta razvija poverenje u osobu kojoj poverava svoje dete. Informacije koje vaspitač dobija od roditelja uveliko mu olakšavaju razumevanje deteta. Napredak deteta i zadovoljstvo roditelja potvrđuju njegov rad – smatra Sanja Pejoska.

PU „Radost“ Čačak, vrtić „Majski cvet“                Foto: PU Radost

Istražujući primere dobre prakse u našem gradu, naišli smo na desetine situacija u kojima je saradnja roditelja i vaspitača ostavila dugoročan pečat na živote dece. Tako su na više lokacija uređena dvorišta i unutrašnjost zgrada gradskih vrtića, nabavljeni adekvatni rekviziti potrebni za sprovođenje novih aktivnosti, organizovani zajednički edukativni i rekreativni izleti mališana, roditelja i vaspitača koji podstiču socijalizaciju i društvenu odgovornost i dece i odraslih. Nemali broj roditeljskih grupa nastalih na ovaj način, održavaju svoje kontakte dugo nakon što su njihova deca prerasla vrtiće. Tako jača lokalna zajednica, a sistem podrške stvoren u najranijem uzrastu ostaje detetu čitav život. Primera je mnogo, u PU „Moje detinjstvo“ sproveden je pilot projekat „Godine uzleta“, a jednokratna aktivnost sprovedena u vrtiću „Majski cvet“ u okviru PU „Radost“ se izdvaja po svojoj kreativnosti, edukativnoj i estetskoj kompleksnosti. 

– Kada se udruže dečja mašta, razumevanje i kreativnost roditelja i vaspitača može nastati svašta. Kao primer dobre prakse mogu navesti zanimljivu, lepu, dobro osmišljenu i nadasve neobičnu predstavu „Opet iz početka“, koju smo u saradnji sa roditeljima sadašnje i predhodne grupe, uspešno realizovali. Ideje su prvenstveno došle od dece, zatim su osmišljene kroz slikovnicu koju su deca ilustrovala, a onda su sve to roditelji pretočili u predstavu. Roditelji su sami adaptirali tekst i osmislili svoje kostime. U tome su bili veoma kreativni. Predstava je držana „u tajnosti“, sve do same premijere, tako da su deca bila prijatno iznenađena –  s puno ljubavi nam je rekla Sanja Pejoska.

Vaspitači su ti koji često sa našom decom provode više vremena dnevno nego mi sami. Razgovarali smo sa roditeljima vrtićke dece o tome koliko sa njima sarađujemo i kako se to odražava na naše mališane.

– To su divne osobe, predane svom poslu, koje su podrška i prijatelji deci, a i nama roditeljima. Uvek nasmejane, spremne da nam daju odgovore na sva pitanja“, rekla nam je mama Jelena. „Uvek sam spremna da saslušam šta imaju da mi kažu. Moje dete je svako jutro tražilo da ponese flašicu sa sokom u vrtić, tako čim stigne u vrtić, on popije sve iz flašice i onda neće da doručkuje. U zajedničkom dogovoru smo flašicu ostavljali u rancu, a on je dobijao doručak i šolju napitka i tako je počeo da jede na obostrano zadovoljstvo. Poverenje je na prvom mestu. Želim da mi vaspitač ispriča ono što je bitno za taj dan, ako postoji nešto što se izdvojilo. Možda moje dete nije ručalo i ja to hoću da znam. Možda je udario druga, durio se, nije spavao ili je bio toliko umoran da se jedva probudio… Jednostavno, želim da me obaveste i o problemima i o napretku.

Saradnja vaspitača i roditelja odvija se na najrazličitije načine, kroz individualne razgovore, panoe za obaveštavanje roditelja, pisma i poruke, brošure za roditelje, kutije za sugestije, radionice, roditeljske sastanke, savetovališta za porodicu, učešće roditelja u radu  predškolske ustanove i igri dece, učešće u priredbama i proslavama, izletima, zajedničko planiranje, izrada igračaka, zajedničke akcije, zajednička druženja dece i roditelja…

– Značajne su mi radionice sa vaspitačima, roditeljima i decom. Tako mi roditelji, kao gosti, možemo da vidimo kako vaspitači rade sa decom, kojim metodama se koriste, i kroz zajedničku igru, naučimo nešto što možemo da primenimo kod kuće – reči su mame Jelene.

Svi smo u žurbi. Ritam svakodnevnice je mnogo brži nego pre 50 godina. Možda je društvo prošlo kroz transfomaciju i možda se mnogo stvari promenilo: koliko spavamo, šta jedemo, kako putujemo, preko čega komuniciramo, kako učimo, kako se družimo, ali jedno nije. Čovek je po svojoj prirodi društveno biće i živi u zajednici. U toj zajednici deca rastu. Za njihov pravilan rast i razvoj potreban je dobar odnos između roditelja i onih koji sa njihovom decom rade, obostrana uključenost sa jasnom podelom „posla“, ali i otvorenim kanalom komunikacije koji omogućava dogovaranje i planiranje koraka sa jednim ciljem – podrška razvoju kapaciteta dece.

U okviru projekta „Zajedno za decu“ prilog pripremili: Jadranka Matijević i Saša Matijević

Projekat „Zajedno za decu”, sprovode CIP – Centar za interaktivnu pedagogiju (CIP Centar) u saradnji sa Fondacijom za otvoreno drustvo, Srbija. Stavovi i mišljenja izneti u ovom tekstu ne odražavaju nužno stavove CIP Centra i donatora.

_____________________________________________________