Prethodni članak
Priredba: Stogodišnjica proboja Solunskog fronta
Поводом стогодишњице пробоја Солунског фронта, у ОШ „Свети Сава“, 29. октобра 2018. године, одржана је свечана приредба. Она је реализована у сарадњи са ученицима и колегама из ОШ „Др Драгиша Мишовић“. Читани су одломци из из сећања српских ратника, учесника у овим догађајима, али и белешке из ратних докумената, дневника, саопштења и наредби како савезничких, тако и непријатељских војсковођа и владара. Догађаји који су непосредно претходили пробоју, сам пробој, али и оно што је следило након њега, заузело је највише места у овом свечаном подсећању. Чуле су се и добро познате песме које су тематски и мотивски највише везане за то славно време српске историје.
Приредба је 2. новембра још једном изведена у ОШ „Др Драгиша Мишовић“.
У уводној речи истакнута је потреба и важност обележавања оваквих јубилеја:
Живимо у времену које нам намеће свету дужност да се подсетимо својих славних предака и њихове племените жртве. Ових јесењих дана навршава се читав један век од пробоја Солунског фронта и ослобођења Србије од свирепе немачко-аустроугарско- бугарске окупације. Други могу како им се каже или нареди, а ми, потомци тих најбољих синова српског рода, морамо онако како нам налажу љубав према слободи и тешко историјско искуство и памћење. Јер, заиста, ко не познаје и не поштује своју богату древност и своју вишемиленијумску традицију, не може имати ни садашњост ни будућност. Све друго је подмукла превара и опака глупост. Време је да се освестимо и свету достојанствено и поносно кажемо и покажемо из дубине срца шта смо и ко смо, били и остали упркос свему. Један од тих начина је и ова скромна свечаност у част хероја Албанске голготе, Кајмакчалана и Солунског фронта. Вечна им слава и поштовање.
Учествовали су ученици ОШ „Свети Сава“: Нађа Николић, Ђурђа Ковачевић; певачи: Лена Лукић, Софија Миликић, Емилија Стефановић, Мима Стефановић, Нађа Николић, Маја Новчић и Ђурђа Радуловић; ученици ОШ „Др Д. Мишовић“: Мина Миливојчевић и Вукашин Симеуновић; певачи: Маргита Јаковљевић, Марта Николић, Марија Вулић, Зорица Лазић и Вукашин Јефтић. Грчку песму је отпевала Анастасја Савић, ученица Средње музичке школе „ДР Војислав Вучковић“ уз пратњу гитаре Александар Јелисавчића, ученика Гимназије. Иванка Спасојевић, Теодора Доневић и Маша Живковић, ученице Музичке школе пратиле су певаче на виолинама.
Певаче су припремали Мирјана Јаневска и Оливера Филиповић из ОШ „Свети Сава“ и Јелена Ратковић и Стојан Гузина из ОШ „Др Драгиша Мишовић“, професори музичке културе.
Сценарио су написали и ученике припремали Наташа Пауновић, проф. српског језика из ОШ „Свети Сава“ и Богдан Пауновић, проф. српског језика из ОШ „Др Драгиша Мишовић“.
Техничку подршку су нам пружили професори информатике: Жарко Попадић из ОШ „Свети Сава“ и Далибор Чукљевић из ОШ „Др Драгиша Мишовић“ и Драган Митровић, проф. разредне наставе из ОШ „Др Драгиша Мишовић“.
Наташа Пауновић, проф. српског језика из ОШ „Свети Сава“
________________________________________________________________________
Серби су за рачун Енглеса срушили две царевине НЕМАЧКУ И АУСТРОУГАРСКУ, иницирајући рат убиством ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА у САРАЈЕВУ да би Енглеси преко свог шпијуна на челу министра Аустроугарске војске истог момента објавио рат. Наравно Србија улази у геноцидни рат сатирући свој народ без трунке дипломатских покушаја и уступака да до истог не дође.У том рату погинуло је 1.500. 000 становника односно 50% становништва предкумановске Србије.Страдало 70% становника мушке популације. Од укупног броја страдалих само 10%је настрадало као војници у непосредној борби са окупатором, а 90% настрадало као цивилно становништо или колатерална штета како то варвари данас називају. Страдало 200.000 мобилисане мушке децеод 15,16,17 година које је Никола Пашић злочиначки мобилисао. Приликом повлачења преко Албаније процентуално највише су страдала ова деца, њих преко 90%. Једна група ове деце од 40.000 била је у Битољу.Никола Пашић није прихватио услов да Грци ову децу као заробљенике преузму као своје заробљенике и пребаце у Елбасан у Албанију. Од 40.000 наведене деце 36.000 деце се смрзло и умрло од беде и глади. О страдању ове деце нема нигде ни помена у званичној историји нити било каквих званичних података, нити се ко од историка бавио. Једино је несретни књижевник БРАНИСЛАВ НУШИЋ објавио једну сурову приповетку о умирању малолетног регрута, кога су родитељи возили на таљигама по суровом КОСОВСКОМ блату. Иначе нестретни Нушић је исту посветио свом такође малолетном сину који је пострадао са осталом децом. Једину књигу која одудара од званичне политичке и историјске истине о првом светском рату написао је Бранислав Нушић и носи наслов ДЕВЕТСТОПЕТНЕСТА. Нико од СЕРБОВА није исту никад драматизовао. Срби славе Нушића само ко комедиографа а он је уствари велики трагичар. Чик нађите наведени наслов у сабраним делима Бранислава Нушића. Е сад са оваким подацима Никола Пашић проглашава победу односно стварање државности Словенцима Хрватима Македонцима Црногорцима Шиптарима Муслиманима и још некима видећемо ускоро. У будућности неће доћи само нове ствари, многе ће се и поновити рече песник Б.Миљковић. Нека је вечна слава мојим ђедовима и свима знаним и незнаним чије кости осташе по туђим државама које почивају на њиним костима.