Profesori Gimnazije izradili predlog nacionalne mature

Pilot projekat nacionalne  mature biće urađen 2018. godine, a u svim školama biće uvedena 2020. godine. To je prilikom gostovanja na TV Telemark najavio ministar prosvete Mladen Šarčević . Ministar je u emisiji otkrio da su profesori čačanske Gimnazije učestvovali u pripremi nacionalne mature pre pet godina, ali da iz nejasnih okolnosti ona nije zaživela. Zbog toga smo posetili čačansku Gimnaziju kako bi saznali kakav su predlog uputile škole i kako bi prema njima trebalo da izgleda nacionalna matura.   

Nacionalna matura ukida prijemne na fakultetima

Ministar prosvete Mladen Šarčević najavio je da će nacionalna matura kao kruna srednjoškolskog obrazovanja biti uvedena 2020. godine. Ministar je otkrio da je nacionalna matura mogla da bude uvedena i mnogo godina ranije, i da su predlog uradili profesori čačanske Gimnazije.

– Nacionalna matura je već mogla da bude u fazi implementacije, ali nažalost nije. Plan je da 2018. godine u nekoliko škola realizujemo pilot maturu, a 2020. će ona biti u funkciji u svim školama.  Čačani su čak pre nekoliko godina radili na tome pa ih je neko prevario. Kud i kamo lepe sreće da smo dočekali da su te tri godine bile rađene, pa da je pilot prošao i da smo počeili da je uvodimo, stigli bi sve oko sebe. To ćemo sada da radimo  sve kako treba i pitaće se struka – poručio je ministar prosvete Mladen Šarčević.

U izradi predloga opšte mature za gimnazije, učestvovali su čačanski profesori Dragan Matijević, Danilo Beodranski i direktor Ivan Ružičić. Prema tadašnjem predlogu matura bi imala dva dela: obavezni i izborni, a matura i uspeh tokom školovanja vrednovao bi se po 50 procenata, jer bi u drugačijem odnosu postojala opasnost da učenici uče samo predmete koji se polažu.

– Matura bi imala dva dela: obavezni deo i izborni. U obaveznom delu polagao bi se srpski, odnosno maternji jezik i matematika koja se uči na društveno-jezičkom smeru, a bilo je rasprava o tome da li treba da imamo i prvi strani jezik, a to je engleski jezik. To bi bio obavezni deo mature. U izbornom delu ispita imali bi dva ispita zavisno od toga koje fakultete učenici žele da upišu. Tako bi na primer, za grupu tehničkih fakulteta bili bi to matematika i fizika, s tim da bi matematika bila po programu sa prirodno-matematičkog smera. Uvođenje mature zamenilo bi prijemne ispite na fakultetima, ali ne u svim situacijama.  Sigurno ni na Fakultetu dramskih umetnosti ili na Fakultetu za fizičku kulturu bio zadržan prijemni ispit zato što se tu traže neke posebne sposobnosti – objašnjava Ružičić.

Nicović u timu za srednje škole

Čačak će imati predstavnika i u komisiji koja će uraditi predlog nacionalne mature za srednje stručne škole. To je direktor Ekonomske škole Vladan Nicović, koji je u komisiji predstavnik Zajednice ekonomskih škola. On nije mogao u ovom trenutku da daje bilo kakve izjave zbog zabrane od strane Ministarstva prosvete.

Ispiti se na nacionalnoj maturi ne bi polagali dan za danom, otkriva predloge komisije direktor Gimnazije.

– To bi bio duži vremenski rok gde bi se polagala matura, ne bi išlo dan za danom. Učenici četvrte godine bi ranije završili školovanje, a potom bi se objavio raspored ispita gde učenici imaju razmak između njih. U Sloveniji je to izuzetan događaj kada se polaže matura ali i u gradovima, pa smo imali situaciju da se zaustavlja saobraćaj za vreme mature da bi učenici imali što bolje uslove – priča direktor Gimnazije.

Međutim, posao komisije koju je još 2009. godine formirao Zavod za unapređenje obrazovanja bio je uzaludan, i ona je prestala sa radom 2011. godine bez obrazloženja.  Kao najveće moguće probleme uvođenju nacionalne mature Ružičić je naveo fakultete, ali i Zavod za vrednovanje obrazovanja.

– Dobili smo ministra koji je shvatio šta to znači i treba da se obrati pažnja na moguće prepreke koje treba da se otklone. Ministar u nastavnicima i školama neće imati protivnike već će mu pomoći da se to uradi na što bolji način. Prepreke su označene od strane fakulteta i tu su navođeni različiti argumenti. Pre tridesetak godina na fakultetima nisu postojali prijemni ispiti već je bilo dovoljno da donesete diplomu i uspeh koji ste postigli. Tada je matura imala drugu formu i bila je jača i kvalitetnija nego danas.  U tim komisijama za sastavljanje testova biće i profesori sa fakulteta, i ako vide da je to kvalitetno i u interesu sistema mislim da neće biti protiv toga. Ozbljnija prepreka može biti u tome da se uslovljava nacionalna matura izradom tzv. standarda. To u ovom trenutku radi tzv. Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja koji je potpuno pogrešan i uzaludan posao. Nikavi standardi nisu obavezni za nacionalnu maturu jer zemlje koje su najbolje na PISA testovima imaju opštu maturu, a ne standarde. Ako se bude insistiralo na tome to može biti prepreka. Oni su se otuđili od sistema i prakse i nikako da shvate da kvalitet srpskih škola nije u Zavodu za vrednovanje kvaliteta već je kvalitet u srpskim školama i da stvari moraju drugačije da se postave – jasan je direktor Gimnazije Ivan Ružičić.

Prema planu ministarstva prosvete, uradiće se tri predloga nacionalne mature,  i to gimnazijska matura ili opšta matura, stručna matura za učenike srednjih stručnih škola dok će se na takozvanim zanatskim smerovima na kraju trogodišnjeg školovanja polagati stručni ili majstorski ispit. Sve to već postoji u našem sistemu obrazovanja s tim da će nacionalna matura dobiti novu formu i novi sadržaj i biti mnogo ozbiljnija.

EU ne diktira promene u obrazovanju

Direktor Gimnazije demantovao je pojedine navode da EU traži uvođenje nacionalne mature. Prema njegovim rečima to apsolutno nije tačno, jer EU svim zemljama, kao i zemljama koje su kandidati za članstvo, ostavlja potpunu slobodu u kreiraju obrazovnih sistema.

– Jedini minimum koji bi EU volela da postoji i da to bude zajednička nit je nacionalni okvir kvalifikacija, čime bi bilo definisano šta treba da zna neki učenik kada završi određenu školu, navodi Ružičić.