Prethodni članak
Promene koje očekuju prvake i petake
Učenici prvog i petog razreda osnovne škole i prvog razreda gimnazije od septembra će učiti novo gradivo, biće oslobođeni „bubanja“, a cela nastava biće usmerena kao znanjima i veštinama koja će đaci imati na kraju razreda. Novi nastavni planovi i programi su završeni, za osnovnu školu i usvojeni, a raspisan je i konkurs za nove udžbenike.
Programi su rasterećeni, prilagođeniji uzrastu i mnoge oblasti, koje su se pokazale kao preteške, prebačene su u starije razrede.
– U prvom razredu, u predmetu „Svet oko nas“, sve je objašnjeno na neposrednom okruženju učenika, od škole do kuće. Recimo, u lekciji o praznicima, učiće o Novoj godini, Božiću, danu škole, Svetom Savi, a ne o Danu republike, recimo, jer je za njegov uzrast to još apstraktno – objašnjava za „Novosti“ Gordana Mijatović iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, koji je zadužen za izradu nastavnih planova i programa. – Srpski jezik u prvom razredu rasterećen je, smanjen je broj književnih dela koja treba da savladaju, a uvedeno je čitanje u nastavcima, kako bi deca navikla da čitaju duža književna dela. Vraćena je vaspitna uloga, radi se puno na komunikaciji, pa je uvedeno i učtivo obraćanje sagovorniku. Kod matematike, na primer, u prvom razredu deca ne uče odmah da mere na metre ili litre, jer im je to apstraktno, ali mogu da mere koracima.
Smanjenje obima gradiva jedna je od novina i za peti razred. Recimo, cela oblast glasovnih promena prebačena je u šesti razred, smanjen je broj dela koja se analiziraju na času, ali je vraćena obavezna domaća lektira. Predviđeno je da se gramatika ne uči faktografski, već kroz primere na književnim delima koja čitaju. Najveća novina je gradivo iz biologije, koja će se ubuduće učiti po spiralnom modelu. U petom razredu biće obrađene sve teme ovog predmeta, ali sa činjenicama prilagođenim uzrastu. U svakom sledećem razredu, njihovo znanje će se produbljivati. Po istom modelu učiće se i Građansko vaspitanje.
Promenjena je i nastava srpskog jezika kao nematernjeg, pa će postojati programi A i B, jer nije isti nivo poznavanja srpskog jezika đaka kome je hrvatski ili bošnjački maternji ili onoga kome je to mađarski ili albanski. Veliku promenu, objašnjava naša sagovornica, doživela je i matematika, pa će se recimo uz procente učiti i elementi finansijske pismenosti, tako što će đaci praviti jednostavne predloge budžeta.
– Krećemo od prvog i petog razreda osnovne i prvog srednje škole, da bismo sledeće godine proširili na drugi, šesti i drugi srednje, čime ćemo za četiri godine imati potpuno reformisan sistem – najavljuje Gordana Mijatović. – Novina je što je nastava orjentisana ka ishodima, a ne prema količini činjenica koju učenik treba da memoriše. Važno je ono što na kraju razreda i školovanja učenik zna i ume. Mnoge nastavne jedinice iz različitih predmeta povezane su tako da zajednički može da iz obrađuje više nastavnika. Veoma smo vodili računa i o tome sa kojim znanjem učenici realno dolaze u prvi i peti razred, kako ne bismo pred njih postavili nerealno opterećenje. Predviđeni ishodi su precizno definisani i njih mora da postigne svaki učenik. Jasni su i standardi postignuća, te ćemo na kraju razreda znati koliko učenika je na osnovnom, srednjem i naprednom nivou.
Da bi novi način učenja mogao da dobro da funkcioniše u praksi, pojašnjava naša sagovornica, tokom 2018. godine planirana je obuka 19.500 nastavnika, i još toliko tokom 2019. godine.
Novosti
Čim kažu „PROMENE“ misle da su uspeli. Promene mogu biti i na gore, kao sto je i slučaj sa većinom naprednjackih promena.
Za promenu NAUCITE DECU DA MISLE,A NE DA KAO TELETABISI SAMO REPRODUKUJU GRADIVO.Izvodie decu na tablu,a ne da samo rade kontrolne zadatke,neka vam deca pricaju cele ili delove lekcije,a ne da odgovaraju na testu sa da i ne,naucite ih da uce i ne poklanjajte im ocene.Petica je velika ocena i mora se zasluziti.Deca zavrse osmi razred sa svim peticama,a pisu KOI i BIJO.O NEGACIJAMA DA NE GOVORIM.Deca samo uce danas za danas.Sutra vise ne znaju nista.Polagao sam test za elitnu gimnaziju i nisam se spremao nijedan jedini minut.Bio sam visoko rangiran.Sada se mesecima spremaju i opet ne poloze.GDE JE PROBLEM?
Kada se u udzbeniku za cetvrti razred osnovne skole rade banje,onda se Visnjicka banja pominje kao takva,a Prolom,Ovcar i Lukovske nema nigde.Ima li smisla vise?
Ma,Pancicev vrh im je najvisi vrh Srbije,bez Kosova,a ne Midzor.Odakle li uzimaju te podatke i da li ih neko kontrolise?Sta ce ucenik da odgovori na maturi,ono sto je stvarno tacno,ili ono sto su ovi „naucnici“ napisali? Pitam,bar one starije ucitelje:“Sta prihvatate za tacno?“Postoje i deca koje se ne sluze samo udzbenicima,vec i nesto drugo procitaju.
Imam utisak da je ovaj naslov bio i prošle godine i preprošele i one pre nje…
„Zasto kasika potone u vodu,a brod ne potone“-pitanje za treci osnovne.Ucitelji imaju odgovor koji im je neko napisao i samo se on prihvata kao tacan.
@odgovorite Najgore od svega toga je,sto precrtaju,a ne napisu odgovor.