Prvi reciklirani ležeći policajci u Čačku, pre Beograda
Dekontaminacija i reciklaža građevinskog otpada mogu stvoriti novu industriju sa velikim privrednim potencijalom, uposliti mlade inženjere na osmišljavanju novih tehnologija ali i stvoriti nove praktične proizvode kao što su, po prvi put u Srbiji, ležeći policajci od recikliranog materijala koji će uskoro biti postavljeni u Čačku.
Ovo su neke od glavnih poruka konferencije “Industrija i održivo rušenje ili rešenje” koja je otpočela u Beogradu. Konferencija, koju organizuje Srpska asocijacija za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu u Sava centru, juče je okupila predstavnike nauke i struke kroz predavanja profesora sa referentnih fakulteta.
– Najvažnije je što će fakulteti da izlože svoje radove iz oblasti građevinskog otpada i upotrebe tog istog otpada kao nove sirovine. Značajno je što su se fakulteti uključili u ovu problematiku kako bi stvarali nova zanimanja i visokoškolske kadrove koji su potrebni ovoj industriji. Ovo je tema koja može da stvori novi kapital i lako postane osnova izvoza naše zemlje, a od nečega što je odbačeno stvaramo novi proizvod, istakao je Dejan Bojović, predsednik asocijacije povodom početka ovog skupa. On je objasnio i da srpska asocijacija, kao članica Evropske asocijacije za rušenje, omogućava razmenu iskustva između naših i stručnjaka iz inostranstva koji imaju mnogo naprednija znanja, a u sklopu toga će biti potpisan ogovor o saradnji između Fakulteta tehničkih nauka iz Čačka sa srodnim fakultetom u Londonu, jer, kako je istakao Bojović, “Evropa vapi za visokoškolskim kadrovima u ovoj oblasti”.
Na samoj konferenciji upravo je Fakultet tehničkih nauka u Čačku imao jednu od najistaknutijih pozicija i priliku da se pohvali brojnim inovativnim rešenjima koja su osmislili njihovi studenti.
Uvodnu reč dao je dekan prof. dr Nebojša Mitrović koji je objasnio kako se i sam fakultet suočio sa izazovima ekološki održivog rušenja tokom rekonstrukcije zgrade fakulteta.
– Tada smo i mi videli sve probleme koji mogu da se tiču procesa rušenja i izgradnje, a koji su tema ove konferencije. Gde odložiti ono što ste skinuli sa zgrade, kako da obezbedite gradilište, da vidite gde ćete i kako da reciklirate sve ono što je stajalo na zgradi 40 godina i kako da opremite novu zgradu za upotrebu a da pritom sve to bude industrijski održivo rušenje, koje dovodi do novih rešenja, da se postigne energetska efikasnost i napravi jedna ekološki održiva zgrada, istakao je Mitrović dodajući da su i studenti kroz ovaj proces imali prilike mnogo toga da nauče ali da sami osmisle neka nova rešenja.
Jedna od inovacija koja je potekla sa FTN u Čačku, a koja je premijerno najavljena na ovoj konferenciji su ležeći policajci od recikliranih materijala. O ovom projektu govorila je dr Neda Nikolić, docent na industrijskom menadžmentu FTN u Čačku.
– Učenici osnovne škole “Vuk Karadžić” u Čačku izglasali su koja su to najrizičnija mesta u saobraćaju i tu ćemo postaviti prve ležeće policajce od recikliranog materijala. Osim toga on će imati ugrađene solarne panele koji svetle u večernjim časovima i pomažu vozačima. Uz to će biti postavljeni i 3D pešački prelazi koji, uz igru senki daju utisak vozaču da ima prepreku ispred sebe i mora da stane, navela je ona najavljujući da bi policajci trebalo da budu postavljeni u martu.
Osim predavanja stručnjaka sa brojnih fakulteta i instituta – instituta za nuklearne nauke “Vinča”, Mašinskog fakulteta i Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu. Predavanju su održali i predstavnici Građevinskog i Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, a specijalna nagrada počasnog člana Asocijacije dodeljena je profesoru Branku Kovačeviću, dekanu Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i bivšem rektoru Univerziteta u Beogradu. On je istakao da ovakav skup kao i sveukupno angažovanje asocijacije za rušenje treba da služe održanju i razvoju inženjerskih zanimanja u Srbiji.
– Inženjerstvo je veština koja treba da pokrene ovu zemlju napred, napravi vezu sa tržištem rada i zaustavi negativne trendove u ovim oblastima. Danas smo svi pod utiskom digitalizacije ali, nažalost softver ne može da popravi, ni da se bavi vodosnabdevanjem, niti da gradi puteve niti visokogradnju. Još uvek “nema ‘leba bez motike” a život nije virtualan nego realan. Mi smo mislili da možemo da živimo od usluga ali mora da se ima domaća privreda i kvalifikovana mlada radna snaga koja će moći da se takmiči na globalnom tržištu, naveo je on dodajući da smo među vodećim zemljama po odlivu mozgova te da razvoj industrije i inženjerstva to može da zaustavi.
Konferencija će se nastaviti i danas okupljanjem stručnjaka iz ove oblasti iz inostranstva.
Nedostaju zakoni i subvencije za reciklažu otpada
Na konferenciji su i projne firme iz Srbije imale mogućnost da prestave svoja inovativna i jedinstvena rešenja – kao što je teleskopska kosilica firme Ekotehna iz Beograda, koja se u potpunosti proizvodi u Srbiji kao jedina i prva takva na domaćem tržištu. Nebojša Antić ispred ove kompanije objasnio nam je da se firma bavi rušenjem i klasifikacijom otpada, da su radili na velikim projektima kao što je bilo rušenje dela “RTB Bor” .
– Nažalost kod nas principi klasifikacije ali i skladištenja otpada još uvek se ne poštuju jer nema ekonomskog interesa. Ekologija nažalost nije dobro plaćena, ima jako malo subvencija države a mnoge stvari nisu definisane zakonskim normama i onda ljudi ne osećaju obavezu to da poštuju. Zbog toga se otpad ne odlaže na pravi način, i to ne podrazumeva samo upotrebu kesa ili razvrstavanje na staklo, papir i plastiku već podrazumeva i sve što izlazi u vazduh, vodu i tlo. Mi uopšte nismo čista zemlja i nismo u korak sa svetom, moramo da se menjamo, a to ne može bez potpore države i subvencija.
Danas
Nama trebaju posteni saobracajni policajci da rade svoj posao po zakonu!
Dosta više sa ležećim policajcima!
Zašto 99% vozača koji poštuju saobraćajne propise kažnjavati i razvaljivati im vozila, zbog nekolicine bahatih vozača koje nema ko da kazni?
Kakva je to vožnja kada na svakom koraku moram da zaustavljam vozilo i prelazim prepreke, kao da vozim preko njive, a ne u gradu?
Postoji li država da kazni bahate vozače, umesto da nas usrećuje „recikliranim policajcima“?
„Reciklirani policajci“ i „3D-zastrasivanje vozaca“?!! Jel im neko dozvolio da to postavljaju po gradu? Nije valjda da deca iz osnovne skole odlucuju o tome.
Ovo sa ležećim policajcima postaje nesnosno, u svakoj ulicu su, negde su kao ivičnjak trotoara. Neki sinovac sa vlasti se ugradio pa se zaneo postavljanjem.
I ovi ležeći će tu stajati do prvog snega, dok ih kamioni za uklanjanje snega ne počupaju.
Svake zime ista priča na Keju. Sada ih više nema uopšte..
Kad se već hvalimo naukom i tehnologije, zašto negde ne postave Smart Bump Trap, odnosno ležeći koji se pri većim brzinama vozila deformiše tako da deluje kao da je oštrijeg nagiba i veće visine, dok pri nižim brzinama vozači i ne osete da prelaze preko ležećeg? Evo, na primer ovakav: https://www.youtube.com/watch?v=GtAzQvc0Iok
Ovako, hvalimo se nečim što je prevaziđeno.
Alternativno rešenje je da se stave semafori na pešačkim prelazima, pa kad ima pešaka, neka pritisnu taster i čekaju svoje zeleno, a kad nema pešaka, nema razloga da vozila usporavaju, ali svakako treba kontrolisati poštovanje ograničenja brzine.
Drugo, pitanje za novinare i nadležne – koji je rezon da kod Mašinsko-Saobraćajne škole bude ograničenje 30km/h, a to nije ni kod Ekonomske škole niti kod Gimnazije, a i nije u pitanju osnovna škola? Zar nije bolje staviri semafore za pešake?
I čemu DVA pešačka na razmaku od 15 metara?
Treće, zašto se kod Ekonomske škole ne uradi poseban režim semafora za skretanja u levo? Ili, zašto ne uvedu režim tako da je cela raskrsnica na 30 sekundi blokirana za vozila, a pešaci mogu da prelaze preko cele raskrsnice? Mnogo efikasnije rešenje kad su velike gužve.
Četvrto, šta će ispred gradske uprave DVA pešačka prelaza na razmaku od 5 metara? Ionako onaj ispred samog ulaza na drugoj strani nema pola metra trotoara zbog radova na fasadi, tako da su na tom prelazu pešaci ugroženi, posebno gimnazijalci kad naprave veću gužvu.
Peto, KADA će neko najzad da uradi sinhronizaciju semafora na kružnom putu? Pri tom, ne mislim da budu sinhronizovani tako da u isto vreme pale zeleno ili crveno, već da kad vozač na jednom semaforu prođe zeleno, stigne na zeleno i na svim ostalim semaforima!
Bravo za suvog genija. Bas tako je.