PUŠ: Bunt i pobuna protiv gluposti

Isto to ministar prosvete i lokalni političari pokazali i u Smederevskoj gimnaziji 2015.

1. Neprincipijelnost

U Čačku su privremene mere uvedene istovremeno u tri škole, u dve srednje (Medicinska i   Prehrambeno-ugostiteljska) i jednoj osnovnoj (Milica Pavlović). U Medicinskoj školi za v.d. direktora izabran je stalno zaposleni član kolektiva sa licencom, a i Školski odbor je formiran sa obavezna tri člana iz kolektiva. U Prehrambeno-ugostiteljskoj školi za v.d. direktora postavljena je nezaposlena osoba sa licencom ali koja nikada nije radila u ovom kolektivu. Novi školski odbor pomenute škole formiran je bez jednog člana ovog kolektiva. Najzad, u Milici Pavlović za v.d. direktora postavljena je takođe nezaposlena osoba, ali bez licence za rad.

Pitanje koje se ovde nameće glasi: Po kom principu su ovi ljudi postavljani na mesta v.d. direktora i članova Školskih odbora. Jasan princip nije uočljiv, osim principa moći. Neskrivena je želja ministra da on sam postavlja i smenjuje svih oko 1.500 direktora škola po Srbiji (na inicijativu lokalnih političara), a što će uskoro verovatno biti ozakonjeno pravnim aktima koji su u proceduri za usvajanje. Zanimljivo je pomenuti da ministar prosvete nije psiholog već geograf, ali mu to ne smeta da se bavi psihologijom ličnosti. Naš ministar, čini se, želi da postane vožd srpske prosvete. Takve ambicije ministra ugrožavaju demokratski duh srpske prosvete.

2. Odsustvo demokratskog duha

Konstitutivnu sednicu u Skupštini Srbije ne vodi neki v.d. direktora koga je postavio ministar prosvete, već najstariji član (jedan od prisutnih kolega). Ministar bi da ne pita prosvetnog radnika koga će mu postaviti za direktora. On od njega traži poslušnost i poniznost – ma kakva demokratija!? A taj prosvetni radnik uči decu demokratiji i demokratskom duhu. Traži da deca između sebe izaberu: predsednika odeljenja, blagajnika i slično. Zbog važnosti demokratije pomažemo deci da formiraju đačke parlamente i da se uče upravljanju i odgovornosti. Onaj ko učestvuje u radu đačkog parlamenta dobija i 10 bodova za stručno usavršavanje u kolektivu. Učimo ih da su Srbi još dok su živeli u plemenima gajili bitne crte demokratičnosti, da su Englezi razvili parlamentarnu demokratiju, o važnosti francuske revolucije za demokratska prava čoveka i građanina. Decu učimo demokratiji, a da ona za nas ne važi. Čak nam se i ukida – privremene mere.

3. Gaženje dostojanstva prosvetnih radnika

Dostojanstvo prosvetara ovim je pogaženo, jer od njega se traži poslušnost, poniznost, servilnost… Od njega se ne traži da misli – ima ko da misli za njega. Možda se uskoro pojave akreditovani seminari: Kako da obraz i đon budu isto!? Kako prosvetare uvući u političke partije!? Ili kako vrline časti i dostojanstva zameniti vrlinama poslušnosti, poniznosti i servilnosti!? Odemo na te seminare pa dobijemo 10 bodova na poslušnost, 10 bodova na članstvo u stranci i slično. Ali ministre, mi prosvetni radnici Čačka vaspitani smo u jednom drugom duhu. Mi cenimo čast i poštenje, tražimo principijelnost, razvijanje demokratskog duha i poštovanje Ijudskog dostojanstva. Mi smo Čačani. Radimo u gradu Nadežde Petrović, Jovana Kursule, Lazara Mutapa, Tanaska Rajića, majora Gavrilovića… Ulice svih gradova u Srbiji nose njihova imena jer su bili principijelni, dostojanstveni i slobodarski nastrojeni. To su naši uzori gospodine ministre. Mi se ne učlanjujemo u političke stranke da bismo ulazili u učionice. Mi, poput naših uzora, negujemo bunt i pobunu protiv gluposti i sile. Alber Kami u „Pobunjenom čoveku“ kaže da savremeno društvo (vlast) često stvara savršene prevare i da je upravo pobuna oblik života osvešćenog čoveka. Otuda se nemojte čuditi što se mi u Čačku uvek bunimo protiv nepravde i sile, jer dok se bunimo pokazujemo da mislimo i da postojimo kao dostojanstvena Ijudska bića.

___________________________________________________________