Reforma opteretila učenike gimnazija, imaju i po 19 predmeta (VIDEO)

Reforma gimnazija u Srbiji koja je počela 2018.godine dodatno je opteretila učenike i učinila skoro nemogućim organizaciju nastave u školama. Učenici imaju i po 19 predmeta, od sedam do deset časova dnevno,  i skoro da nemaju slobodnog vremena za društveni život i slobodne aktivnosti.

Sa osavremenjavanjem gimnazijskog obrazovanja počelo se pre četiri godine uvođenjem po još dva izborna predmeta, pored postojećeg građanskog i veronauke. Iako je smenjen fond časova nekih opšteobrazovnih predmeta to nije rasteretilo učenike.

“Učenici imaju stvarno mnogo predmeta. U drugom razredu imaju po 18, 19 predmeta i to otvara pitanje organizacije rada škola jer vi jednostavno nemate prostora da održite čas razrednog starešine, dodatnu ili dopunsku nastavu”, navodi direktor čačanske Gimnazije Ivan Ružičić.

Sami učenici kažu da su upisali gimnaziju kako bi stekli kvalitetna znanja i ne beže od rada i učenja, ali nakon dosadašnjih iskustava smatraju da izborni predmeti ne donose kvalitet.

“Mi slične teme radimo na redovnim časovima u školi, u okviru postojećih predmeta poput geografije, istorije, biologije…Ne vidim poentu da nešto što sam već učio na nekom drugom predmetu dodatno o tome pričamo na izbornim predmetima i da ostajem do pola devet uveče samo da bi napravili neku dodatnu prezentaciju”, kaže Matija Obrenović, učenik Gimnazija

“Bilo bi lepo kada bi imali malo dodatnog vremena za vannastavne aktivnosti. Toga je sada jako malo. Posebno bih istakla da su neki predmeti koji su nama bitni na društvenom smeru, kao što je nemački jezik, fond časova je smanjen da bi se dodali predmeti koji nam u našem daljem akademeskom obrazovanju neće uopšte značiti”, kaže Milica Petrović, učenica Gimnazije.

Učenici sa ovolikim opterećenjem postaju demotivisani i uče samo za ocenu a ne i za znanje, smatra direktor čačanske Gimnazije. Sa tim se slažu i roditelji koji su planirali da zajedno sa decom i nastavnicima izađu čak i na ulice kako bi zaustavili još jedan eksperiment nad decom.

“Imam dva gimnazijalca u školi i bilo mi je teško da ih gledam koliko vremena provode u školi, a potom kući, uz malo odmora, sedaju i nastavljaju da uče. Mislim da je cilj da se deci smuči škola, ne treba im visoko obrazovanje jer je ono predviđeno za njihovu decu, tu su privatni fakulteti, a da naša deca rade za 300 evra kod njihovih investitora. Rešili smo da izađemo i na ulicu i da krene pobuna roditelja i profesora, međutim desila se korona pa je sve trenutno zaustavljeno”, kaže   Aleksandra Ćurčić, roditelj učenika.

Zbog toga naši sagovornici upućuju apel novom ministru da se što pre uradi analiza učinka sprovedenih reformi jer ako se postojeće ukorene posledice će biti teško okloniti.