Šarčević: Dualno obrazovanje na studijama korisno za studente
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević izjavio je danas da Predlog zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju omogućava da studenti stiču znanja kroz učenje i rad u kompanijama, a to će doneti niz koristi za visokoškolske ustanove, poslodavce i studente.
Time se, kako je rekao Šarčević u Skupštini Srbije, povećava relevantnost visokog obrazovanja, povećanje zapošljavanja svršenih studenata i osavremenjivanje nastavnog procesa kroz saradnju sa privredom.
On je istakao da studenti koji se opredele za takvu vrstu studija mogu da računaju na veliku podršku kompanija uz „dobar ugovor“ i garantovan posao.
„Ovo je reformski pravac onih grana razvoja privrede koji zasigurno zadržavaju mlade ljude u zemlji dobar signal kompanijama koje imaju razvojne pravce i straživačke laboratorije u Srbiji“, rekao je Šarčević.
On je podsetio da je pre dve godine usvojen Zakon o dualnom obrazovanju u srednjim školama i da je uz sve kritike određenog dela javnosti taj model pokazao kao „dobra priča“.
Prema podacima koje je izneo, u prvoj godini bilo je 400 đaka, a ove godine ih ima 7.400, što je pokazatelj da zainteresovanost raste iz godine u godinu.
Ministar je istakao da su u izradi Predloga zakona o dualnom odelu studija u visokom obrazovanju učestvovali Institu „Mihajlo Pupin“, i fakulteti beogradskog univerziteta poput mašinskog i da će doprineti razvoju istraživanja i inovacija.
„Ceo proces je zajednički projekat srpske nuke i visokog obrazovanja i Privredne komore i svih koji treba da kažu šta je to potrebno“, rekao je Šarčević.
Sve su pobrkali. Institut i fakulteti izradili predlog dualnog obrazovanja? To su naučne institucije i treba da popravljaju položaj u nauci, na Šangajskoj listi. Dualno obrazovanje u visokom obrazovanju jedino ima smisla primeniti na visokim strukovnim školama.
Ете они кои никад ништа нису радили осем ишли у школу полако ал сигурно ће доћи главе овоме народу. Оће терају децу да до педесет година живота иду у школу и да науче Кинеске народне инструменте, можда и да свирају на њих. Уместо да млад човек са свршених осамнес година живота зна да стане за машину и нешто направи на њој сходно њеној намени. Таке школе биле негде до седамдесетих док луде нису исте сјебали. Настављачи њиног посла еве већ скоро пола века уништавају школство мислећи да сви у СЕРБИСТАНУ треба да будну АЈНШТАНИ и ите програмери. Нарвно тако мисле они што су цео век чешали муда на столицама. Јок за грађевинског радника се учи чешући муда на високошколској клупи.