Склон’де те то да прође Лепосавић

Промоција монографије „Савремена производња малине” у великој сали Градске библиотеке „Владислав Петковић Дисˮ у Чачку 21. децембра ове године, окупила је велики број научних радника, професора универзитета, привредника из Чачка и околине, произвођача малине и другог воћа али и пријатеља и сарадника нашег суграђанина, др Александра Лепосавића. О књизи и аутору су говорили, у име организатора, Тијана Бежанић из Завичајног одељења библиотеке, др Дарко Јевремовић, директор Института за воћарство из Чачка и рецензенти др Зоран Кесеровић, редовни професор Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду, др Татјана Вујовић, научни саветник и др Бранко Поповић, виши научни сарадник, обоје из Института за воћарство у Чачку.

Свако од њих је дао своје виђење о монографији и раду др Лепосавића, коме је ово прва књига коју потписује сам а једанаеста укупно коју је објавио током 22 године рада у најпознатијој чачанској научној установи. Др Лепосавић од 2018. године ради и као професор на предметима Опште воћарство и Јагодасто воће на Пољопривредном факултету Универзитета у Нишу, а током каријере, као уводни предавач, на већем броју међународних семинара у најлепшем светлу је представљао искуства у гајењу воћа из Србије научној и стручној јавности Чилеа, Аргентине, Молдавије, Украјине и других земаља Европске уније. Поред писања књига и радова, он је био и руководилац и учесник великог броја пројеката у земљи и иностранству, од којих су, због много разлога истакнути „Увођење плантажног гајења боровнице у општини Ариље” и израда и руковођење пројектом „Програм производње малине у општини Штрпце (Косово и Метохија)”, који су у доста дугом периоду утицали на побољшање животног стандарда нашег народа, нарочито у Сиринићкој жупи у нашој јужној покрајини.

Управо о Лепосавићевој посвећености и раду са пољопривредним произвођачима широм Србије, посебно Западне, као и његовој препознатљивости у њој, говорио је рецензент монографије, др Бранко Поповић. Како је сам рекао, први комшија у Институту и вишегодишњи сарадник аутора монографије, др Поповић је  испричао занимљиву анегдоту и сусрет др Лепосавића са дрвосечама у беспутима планине Мучањ. Наиме, једне јесени приликом обиласка малињака у његовој родној Ивањици, пут је навео нашег суграђанина на непремостиву препреку и огромна стабла оборена по сред излоканог пута под самим врхом ове планине. Ненавикли на путнике, горостасне дрвосече се нису обазирале на ауто док се најкрупнији од њих, не испуштајући секиру из руку није окренуо и препознавши возача у њему, подвикнуо осталима: „Склон’де те то да прође Лепосавић!”